Друштво

Патријархат на селу: Подела послова на “мушке” и “женске”

Традиционалне норме и обрасци понашања који почивају на патријархату, подразумевају хијерархијске односе међу половима и подређеност жена мушкарцима. Овакав став заступљен је и данас широм Србије, а нарочито у сеоским подручјима. Подела на „мушке“ и „женске“ послове присутна је и код супружника Винке и Николе Шљукић са Јабуке. Због неопходне промене свести и препознавања проблема неплаћеног рада, Форум жена Пријепоља реализује пројекат „Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена“.

На прагу девете деценије и након 57 година заједничког живота, брачни пар Шљукић живи своју свакодневицу у којој се тачно зна ко шта ради. Када Винка није код куће, Никола каже да једе само суву храну, јер никад ништа није скувао.

У кући ми помаже тако што унесе дрва и наложи ватру. У шталу идемо заједно и испомажемо се. Ја укључим музилицу, он однесе млеко у колибу – каже Винка Шљукић.
Шта да јој помажем у женским пословима? Не плетем јој чарапе, рукавице, ништа то женско не дохваћам. Не музем краве, ништа, ништа… Зна се ко је у кући човек, а ко је жена и ко послове своје носи – објашњава Никола Шљукић.

Живот на селу подразумева доста физички захтевних послова. Шљукићи имају троје деце и шесторо унучади који долазе кад год могу да помогну, али у већини случајева, упућени су једно на друго.

Наљутимо се једно на друго, уморимо се радећи, крив сам себи, а не неком другом. Косиш, пластиш, сечеш дрва, балирком носиш бале, ту нема лаког посла – набраја Никола део својих обавеза.

Епидемија корона вируса није их много омела и утицала на животне обавезе и навике. Ретка виђања са родбином и комшијама додатно су проредили, а на сахране и прославе нису ишли.

Не идем ни до продавнице, месечно одем до поште да платим рачуне за струју и телефон. Избегавам све што могу, деца нам доносе намирнице тако да и ја и муж не идемо нигде – каже Винка, док Никола додаје да корона не може на јаку храну и здраву средину.

Док је чувала стоку, Винка је спевала песму о вирусу корона.

Чувам овце и помало пјевам,

ој короно што те ‘вамо нема.

Ти на селa не долази,

већ градове обилазиш.

Ој короно, болести јака,

ти не смеде на сељака.

Сељак се богу моли

и у кућу не затвори.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *