Паунови на имању породице Крповић у Сељашници

Паунови на имању породице Крповић у Сељашници

Свакако реткост за наш крај, јесте гајење пауна. Е баш ову птицу из породице фазана, поред осталих пернатих животиња, на свом имању имају чланови породице Крповић.
Пар паунова у ову породицу стигао је у октобру прошле године, а пре неколико дана излегло се пиле које је пауница већ другог дана извела у шетњу. Паунови су најатрактивије, али не и једине пернате животиње које породица Крповић гаји.
„Пар паунова сам добио на поклон од „Бео-зоо“ врта и сад идем даље, ширим, видећемо шта ће бити. Држимо патке, ћурке, кокине, товне ћурке, голубове, зечеве…-каже Слободан Крповић.
У игри са пилићима и зечевима највише времена проводе најмлађи. Седмогодишњем Лазару и његовом старијем брату Павлу скоро да никад није досадно.
Најмлађи у породици, Лазар каже да воли да храни куцу гранулама, а паун воли да једе кукуруз, кокице, али и питу и то од спанаћа, коју воли и сам Лазар.
Док пернате животиње гаје из хобија, од пољопривреде живе. Слободан је 15ак година радио у угоститељству, а онда је, због малих примања одлучио да напусти посао.
Слободан каже да није могао да функционише, мала зарада, тако да је отишао на село и посадио малине. Додаје да не би никад напустио посао већ би радио и стигао и све на селу.
И Слободанова супруга Зорица је посао у фризерском салону заменила радом на породичном имању.
„Сви заједно радимо и око пластеника, и око живине и малина. Свекар, свекрва, супруг, девер, деца и ја. Сви смо ту. Кренули смо са 2000 малина. сваке године смо проширивали и сад имамо око 8.000 садница. Пластеник смо прво имали један, па следеће године још један“ – објашњава Зорица Крповић.
Обоје кажу да не жале за градским животом и да су повратком на породично имање урадили праву ствар.
„Шта је било прошло је. Испуњавамо се и допуњујемо, задовољни смо“- са осмехом каже Зорица. Слободан додаје да је лепо радити, одрадиш 8 сати и ништа те више не интересује. „Те навике је тешко променити. Са друге стране, не бих добио оно што сам добио. Много је лепши живот на селу, ово је приградско насеље, све је близу, али треба да се ради“-каже он.
Зорица и Слободан су међу реткима који су одлучили да се врате на породично имање и бављењем пољопривредом обезбеде бољу будућност за себе и своју децу. А свакако да им у тренуцима одмора, итекако прија поглед на мало „пернато царство животиња“ које имају у свом дворишту.

Д. Симовић

Подели на мрежама

Повезани чланци