Петровдан свечано обележен у обновљеном храму у Црквеним Тоцима

Петровдан свечано обележен у обновљеном храму у Црквеним Тоцима

Српска православна црква и њени верници 12. јула обележавају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Управо овим свецима посвећен је и храм у Црквеним Тоцима, који је уз присуство великог броја верујућег народа прославио своју храмовну славу. Ове године је било посебно свечано, јер је овај празник дочекан у обновљеном храму захваљујући групи углавном млађих људи, који су иницирали и спроводе обнову једне од најстаријих светиња у овом крају.

Како би спречили даље пропадање храма Светих апостола Петра и Павла, једне од најстаријих цркава у Епархији милешевској, мештани Црквених Толаца и околних села, али и бројни потомци чији су преци потекли из овог краја покренули су акцију обнављања ове изузетно значајне светиње.

Ми смо се на Бадње вече организовали и покренули ову акцију, договорили се да обновимо нашу светињу пошто је црква била у веома лошем стању. Прокишњавала је, био је лош под, Све је било лоше, Све је било дотрајало., цреп, кровна конструкција…све. Кренули смо са неким ситним радовима. Међутим, народ се доста одазвао. Видевши наше резултате на почетку народ је прискочио да помогне нашој светињи, а и нам су дали подршку. На почетку смо радили само викендом, а онда смо радили свакодневно тако да се то проширило у једна огроман обим посла – каже покретач и организатор акције обнове цркве Иван Станић.

Чувши за покретање ове акције, велики број добрих људи несебично је притекао у помоћ и свак на свој начин дао свој допринос.Тако се за кратко време на листу донатора уписало око 550 донатора.

Када смо почињали, било је доста тешко. Није било у плану да се оволико ради, али захваљујући великом одзиву грађана успели смо да скупимо лепу суму новца и онда смо урадили много више него што смо и планирали. Овом приликом желео бих да се захвалим свима који су учествовали у овој акцији – каже један од организатора акције обнове цркве Сретен Стиковић.

Са стањем цркве најбоље је био упознат мештанин Раденко Цвијовић, који је дуже од три деценије звонар цркве и који се стара о храму.

Ова обнова је дошла у задњем моменту. За пет година пали би и крстови. Толико је била у руинираном стању. Видели смо да пропада па смо се договорили и покренули акцију. Захваљујући народу, обновљена је. Јер, народ је дао огромне прилоге так да са финансијама нисмо имали никакве проблеме – истиче председник Црквеног одбора Раденко Цвијовић.

Храм Светих Апостола Петра и Павла саграђен је 1846. године за време Херцеговачко – Захумског епископа Аксентија трећег, уз труд Бистричких свештеника Милутина и Перише Никачевића, а све уз помоћ и залагање верног народа овог краја.

Наши преци који су овај храм сазидали су били жива црква, а жива црква то је друштво верних. Они су ти који су из потребе сазидали цркву, ад би се у њој састајали и Богу молили. А сада, Господ закуца на срца њихових потомака и они се одазваше и ево овде дођоше да приложе и обнове оно што су њихови преци зидали, градили и што им је требало – рекао је протонамесник Владо Лазић који је у обновљеној цркви служио јутарњу литургију.

Иако је већ неколико пута обнављан, дограђиван и уређиван, ово је до сада најобимнији посао који је урађен на храму и његовом непосредном окружењу. За обнову цркве организатори су добили благослов епископа милешевског г. Атанасија, а сви радови су спроведени по одобрењу Завода за заштиту споменика из Краљева, чији стручњаци су пре почетка све прегледали и одобрили обнову.  Тако је дотрајали дрвени под замењен  мермерним са уграђеним подним грејањем, унутрашњи и спољни зидови су обновљени и окречени, електрична инсталација је скоро комплетно замењена, и најважније, кровни покривач је комплетно промењен, уместо досадашњег поцинкованог лима стављен је бакарни покривач а цреп је замењен новим. У самој порти храма преуређене су клупе за одмор, постављени стубови са осветљењем. За мештане овог краја, али и за оне који су рођени овде ова акција има огроман значај.

Овде сам и ја крштен. И отац ми је крштен овде као и сва фамилија Цвијовића. И венчања су обављана у овој цркви, кад се неко женио и удавао – присећа се раденко Цвијовић.

Веома емотивно данашњи дан доживео је и Миле Милошевић.

Ово је од великог значаја за наше село, за наше мештане. Јесте да нам је село пусто, да је омладина отишла, али враћамо се – каже Миле Милошевић.

У цркви Светих апостола Петра и Павла крштен је и Милосав Пузовић.

Ово је за сваку похвалу за омладину што је кренула после толико година да ово одрадимо, да мало уљудимо. На жалост, све је било доста запуштено. Овде када дођем, добијем неку снагу. Те недеље ујутру када устанемо, а радили смо углавном недељом, добијем посебну снагу. радио сам колико сам могао, али сам радио са свег срца – са пуно емоција нам говори Милосав Пузовић.

И док се чека завршетак радова на куполама храма, организатори акције се ту не заустављају. Већ су кренули у обнову црквеног дома.

Ту правимо један стан, од отприлике 60 квадрата. И он је био у много лошем стању, али је пројекта добар. Желели смо да вратимо изглед нашег црквеног дома , као што су га наши преци направили. Он је иначе био на четири воде, а тако планирамо и да га поново направимо – објашњава Иван Станић.

Иван и његова браћа Божидар и Миљан ове године су били домаћини славе. У присиству свештника и великог броја верника сломили су колач, а као што то традиција налаже припремили су и послужење за све госте. Улоге кума славе за наредну годину прихватио се Радосав Пузовић, преузимајући симболично и четвртину славског колача.

Оно што су нам преци направили ми морамо да одржавамо, да се што више окупљамо, да повећамо број литургија и да нам овде долази омладина, јер многи људи су отишли одавде за послом, за бољим животом, али увек треба да се вратимо овде макар када су литургије или када су празници – поручује Иван, један од најзаслужнијих за то што данас црква изгледа овако.

Завршетком преосталих планираних радова ова светиња у Црквеним Тоцима заблистаће у пуном сјају, на радост и духовну корист свих. А све захваљујући ентузијазму младих људи који не желе да се одрекну својих предака и њихове заоставштине.

Подели на мрежама

Related Articles