Подела неплаћеног посла на селу условљена патријархатом

Подела неплаћеног посла на селу условљена патријархатом

Положај жене на селу у полимском крају условљен је пре свега патријархатом, у коме доминира подела на мушке и женске послове. Већина жена, посебно старијих, никада није била формално запослена, па готово у потпуности зависе од новчаних примања мушкарца и продаје оног што саме произведу у оквиру свог домаћинства. О положају жене на селу за телевизију Форум говори осамдесетчетворогодишња Јованка Дробњак из Миљевића.

Јованка Дробњак је са својим супругом била у браку чак 66 година. Напорно се радило на селу, устајало се у зору да би се завршили сви послови на њиви, у ливади и штали, а сви послови у кући су били на женским плећима.

Да је дошао Тито оних дана муж кафу приставио не би. Он је своје послове имао мушке, ја сам своје кућне и тако смо се слагали. Што се тиче кућних послова он то ништа није радио, као ни други људи у селу. Једино кад сам ја била у болници, можда је тада нешто морао, а после јок. Не бих ни ја то дозволила као жена. Увек смо све радили у договору. Кажу вежу дјеца брак – није тачно. Не вежу дјеца брак него веже љубав између човека и жене – закључује Јованка Дробњак из заселка Миљевићи у Великој Жупи.

Иако није навикла да јој се неко меша у послове у кухињи, каже да „Договор кућу гради“ и да муж и жена треба да равноправно поделе све послове.

Све да се лепо договоре мушкарац и жена и онда не би било проблема. Ја слушам да има више развода него венчања – то не могу да схватим! Ако је баш муж наопак – шишни га, а ако није нађите решење. Мада има и наопаких жена. Баш у мом селу имам пример где муж све ради, музе, кува, пере и све друго, а жена само лежи, неће ни хлеб у шпорету да окрене – истиче Јованка.

Ковид криза је утицала и на жене са села, које су теже могле да пласирају своје производе, а током ванредног стања био је суспендован градски и међуградски превоз и самим тим слобода њиховог кретања ограничена. Кретање је ограничавао и страх од заразе.

Нисам пет месеци реку Милешевку прешла. Имала сам контрола пуно, али не смем тамо да идем, јер чујем да је хаос по нашој болници. Ако се кад буде разишла ова несрећа која нас је погодила, тада ћу ићи код доктора ако дочекам, ако не дочекам, ником ништа. А аутобуси нису ишли никако. Превоза нема осим кад зовеш таксисту. Радило се по пољу, у њиви. Маске ти не носимо – каже Јованка.

Јованкин муж је умро пре око годину дана, од када своју самоћу најрадије испуњава ручним радом.

Сједим, унесем дрва, пијем текућу воду, плетем, предем, везем. Помагала сам и док је била малина. Волим оне игле – ту ми је и пеницилин и бенседин и све. Чим уђем у кућу, потрчим одмах за игле – то ми је разонода – каже наша саговорница позната и по свом хуманитарном раду.

Према истраживању Агенције Уједињених нација за равноправност и оснаживање жена у Србији, најпогођеније неплаћеним радом у кући су жене које живе на селу, јер многе од њих немају услове за адекватну бригу о здрављу, здравствено ни пензијско осигурање, због чега су најчешће економски зависне од свог супруга и других чланова породице.

Да би неплаћени послови жена били видљивији и самим тим више и вредновани доприноси Форум жена Пријепоља кроз пројекат „Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена“. Пројекат се реализује у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде.

Подели на мрежама

Related Articles