By Идеју за проширење посла Шљукићи су нашли у најпродаванијем производу у њиховој радњи брзе хране, помфриту. Сазнање да сав помфрит на тржишту Србије долази из увоза, подстакло их је да искористе све предности нашег поднебља за узгој и прераду кромпира. Заокружили су цео циклус производње, од узгоја до пласмана. Део сировине узгајају сами, део откупљују, али најважнији део је прерада која је за сада полуаутоматизована.
Све креће из магацина. Ту стоји сировина, кромпир у џаковима који иде на инспекцију прање и љуштење. Из љуштилице иде на инспекциону траку, затим на сецкање. Из сецкалице на калибрирање где се одваја ситни и крупни помфрит. Онај крупни иде на пржење, а ситни на другу термичку обраду. Из фритезе за пржење као полуспремљен производ иде на замрзавање у хладњачу на минус 18 степени – објашњава нам процес власница радње за прераду и конзервисање воћа и поврћа „Вагончић“ Тамара Шљукић.
Отпада у производњи готово да нема, ситни кромпир се термички обрађује, пакује и пласира пекарама и бурегџиницама, а отпад из љуштилице служи као храна за животиње. За један дан у погону може да се преради око тона кромпира, али се тренутно због пандемије корона вируса производи мање.
Ми тренутно радимо са неких 40 – 50% капацитета због пандемије и пласмана производа. Пандемија кој нас је све задесила прошле године је успорила раст производње и запошљавање нових радника. Све је стало, а ми смо осетили зато што смо директно повезани са угоститељством, јер ми највећи део производа пласирамо ресторанима, брзим хранама, кетеринг фирмама, а одређену количину и маркетима – истиче Тамара Шљукић.
У оснивање, за сада малог погона за прераду, уложено је много сопствене енергије и новца, али је стигла и подршка од других донатора.
За куповину машина смо добили помоћ од Фонда за развој Републике Србије и хвала им што су препознали наш пројекат и помогли да га остваримо. Другу помоћ смо скоро добили преко ЕУ ПРО програма. Добили смо магацин за складиштење сировине који нам је био неопходан како бисмо могли да повећамо капацитете, као и полуаутоматску пакерицу која ће убрзати процес паковања производа – прича Тамара.
Да је тешко одржати бизнис, поготово у времену економске кризе, потврђује и Тамара, али и да је могуће уз рад и подршку свих у породици.
Све обавезе делимо заједнички. Фирма јесте на мене и што се тиче папиролошких ствари ту ја више одрађујем, док маркетинг и комерцијалу ради супруг. Слажемо се добро и мислим да сваки породични бизнис успева. Наравно, са троје деце и два посла да нисмо имали помоћ бака и дека не бисмо ово ни успели и велику захвалност дугујемо њима – додаје Тамара.
Шљукићи гледају само напред и планирају да у будућности прошире капацитете и асортиман, као и да искористе могућности опреме коју имају и отпочну прераду другог воћа и поврћа.
