By Колико се политике једнаких могућности у складу са Законом о родној равноправности спроводе у локалним самоуправама у Србији и Златиборском округу? Докле се стигло са формирањем Савета и Комисија за родну равноправност и који су следећи кораци општина Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница и Чајетина на овом пољу – биле су теме Округлог стола који је Форум жена Пријепоља организовао у оквиру пројекта „Jеднаке могућности – шта тела за родну равноправност имају са тим?“
Једна од најважнијих новина које уводи Закон о родној равноправности јесте обавеза локалних самоуправа да именују лице за родну равноправност, као и формирање Савета и Комисија за родну равноправност. Форум жена Пријепоља је пре доношења овог Закона, поднео је иницијативу за формирање функционалног Савета за родну равноправност.
Зашто ми инсистирамо на томе? Прво, зато што је Општина Пријепоље 2015. године била једна од 30 локалних самоуправа које су потписале Европску повељу о родној равноправности. Друго, Општина Пријепоље има нешто што је посебно, има организацију Форум жена Пријепоља са својим медијима, ТВ Форум и порталом Форум инфо који се од оснивања баве побољшањем квалитета живота жена. Оснивањем функционалних Савета и Комисије и доношењем стратегија за родну равноправност стварају се услови за побољшање положаја жена у општинама и градовима Златиборског округа. Ово је прилика да се на институционалном нивоу реализују пројекти, покрећу иницијативе и предлажу мере за унапређење положаја жена и целокупног друштва – истакла је председница УО Форум жена Пријепоља Милева Малешић.
Законом о родној равноправности, који је усвојен пре три године, локалним самоуправама је остављен рок од шест месеци да оснују тела за родну равноправност и уподобе остале акте са Законом. Уставни суд, недавно је покренуо поступак оцене уставности појединих одредби Закона.
Институција Повереника за заштиту равноправности је дала мишљење на нацрт Закона и указали да овај рок од шест месеци за успостављање тела за родну равноправност релативно кратак и да нисмо сигурни да ће свака локална самоуправа и органи који су дужни да их успоставе стићи да то реализују. Такође смо указали на значај вођења евиденције која је родно сегрегисана. Тако да од свега што тај Закон пружа, ми смо се усредсредили на употребу родно сензитивног језика и то је било јако исфорсирано на негативан начин, што нити је суштина, нити ће допринети на било који начин бољитку на дневном нивоу за жене – рекла је Сања Станковић испред Кабинета Повереника за заштиту равноправности.
Према подацима Сталне конференције градова и општина, који су уз Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подршка градовима и општинама у спровођењу Закона о родној равноправности, више од половине локалних самоуправа није доставило годишње извештаје, док скоро 80% градова и општина има основан неки од механизама за родну равноправност.
У великом броју локалних самоуправа су основани механизми за родну равноправност, али они још увек нису у складу са Законом. То значи да се Комисија налази у Управи, а Савети у Скупштини, да постоји лице за родну равноправност, али то није лице које дефинише Закон , а то је руководилац одељења у ком се прикупљају подаци о запосленим и радно ангажованим особама. Тенденција Закона је да се ова тела омоће, са мањом фреквенцијом запослених и промена кроз време, али ми још нисмо стигли до тог нивоа. Неке локалне самоуправе су задржале своје механизме и Закон није баш најбоље препознао оне локалне самоуправе које су функционисале добро у претходном нормативном оквиру – истакла је саветница за родну равноправност и антидискриминацију СКГО Наташа Окиљ.
О досадашњем раду и даљим корацима на пољу родне равноправности, на Округлом столу су говорили и представници и представнице општина Пријепоље, Нова Варош и Чајетина, као и цивилног друштва у Златиборском округу. Форум жена Пријепоља креирао је и препоруке за унапређење рада механизама за родну равноправност у овим локалним самоуправама.
