By На основу богатства и разноврсности природних ресурса, карактеристика рељефа и повољних агроеколошких услова, основни потенцијал за развој привреде на подручју општине Пријепоље представља пољопривредна производња. Међутим, питање је да ли и у којој мери користимо постојеће ресурсе и да ли општина, кроз бројне субвенције, довољно подстиче развој пољопривреде.
Развој пољопривреде један је од приоритетних циљева најновијег Плана развоја општине Пријепоље за период од од 2022. до 2029. године. Чињеница је да је пријепољски крај веома богат пашњацима и обрадивим површинама које погодују развоју свих грана пољопривреде, али је питање у којој мери се постојећи ресурси користе.
Мислим да користимо само 10 до 15 одсто природних ресурса којима располажемо. У наредном периоду мора се озбиљно радити на Стратегији унапређења пољопривредне производње, јер ако угасимо пољопривреду и село онда неће бити ни града – каже члан Општинског већа задужен за пољопривреду Санел Диздаревић.
Највећа кочница, према речима Диздаревића је лоша путна инфраструктура.
Не можете направити никакве добре услове за пољопривредну производњу, ни за сточарство, ни за воћарство или повртарство, ако немате добру путну инфраструктуру. У општини Пријепоље имамо преко 800 километара путева који су у катастрофалном стању, од укупно 1.140 километара. На основу тога лако је закључити колико је тешко бавити се пољопривредом у нашим селима. Прво на чему треба радити у неком наредном периоду јесте Стратегија развоја инфраструктуре у Пријепољу – сматра Диздаревић.
Према последњим подацима у општини Пријепоље има 3.560 регистрованих пољопривредних газдинстава, што је за око 1.000 мање у односу на 2021. годину. Више од тога, забрињава старосна структура власника газдинстава.
Број носилаца пољопривредних газдинстава који имају мање од 40 година је свега 650, док је број оних који имају више од 40 година, скоро 3.000. То је поражавајући податак и показатељ да све више остајемо на старачким домаћинствима. Главни разлог за ово, поред лоше путне инфраструктуре, видим у недостатку становништва. То се посебно односи на рубне крајеве општине Пријепоље. Џаба нама све страгетије и планска документа, ако немамо преко кога да их спроводимо – сматра шеф Одсека за пољопривреду општине Пријепоље Ифет Хамзић.
Према површини и квалитету, земљиште на подручју општине Пријепоље представља веома важан природни ресурс. Расположиво пољопривредно земљиште се простире на 35,16% укупне површине општине, док удео коришћеног пољопривредног земљишта у укупној површини општине износи чак 32,88%. Као доминантне пољопривредне гране издвајају се воћарска и повртарска производња и сточарство, које је већ дуже време у стагнацији.
Када је у питању воћарство, последњих година најразвијеније је било малинарство, али захваљујући добро познатим проблемима ове и прошле године и оно је у некој врсти стагнације. Ту морамо направити неки искорак пратећи неке нове трендове. На пример, на тржишту се све више потражује свежа роба. Као неко ко се бави малинарством, моја идеја је била да се направи један сортимент малина за свежу употребу, јер Србија јако мало производи ту малину.Она на наше тржиште стиже углавном из Марока и Шпаније. Уз добар план и програм, ту може да се направи једна добра прича и да будемо прва општина у Србији која се бави производњом те врсте малине – предлаже Санел Диздаревић.
Степен развоја пољопривредне производње на једном подручју мери се учешћем сточарства у укупној пољопривредној производњи. Тамо где је сточарство заступљено са 60 и више процената, рачуна се да је пољопривредна производња развијена. Испод тога се води као недовољно развијена. Општина Пријепоље располаже са изузетним ресурсима за бављење сточарством. Поред крупне стоке, велике пашњачке површине идеалне су за развој овчарства. Међутим, из године у годину број грла, како крупне тако и ситне стоке се драстично смањује.
Према последњим релевантним подацима на подручју општине Пријепоље узгаја се 3.700 грла крупне стоке и негде око 3.050 комада ситне стоке, односно оваца и коза. Сточарском производњом се бави око 650 регистрованих газдинстава.Оно што треба да нам буде визија будућег развоја јесте да се појачају мере подршке за развој сточарске производње. Рецимо, просечан број грла крупне стоке по једном газдинству сада износи 5,8. Дакле, смањио се број људи који гаје стоку, али оно што је позитивно јесте да се повећао број грла на фармама – истиче Хамзић.
Међутим, за Хамзића је изузетно симптоматично смањење броја грла ситне стоке.
Некада се на подручју општине Пријепоље, током летњег периода, извозило око 30.000 грла јагњади, а сада је укупан број гајених грла ситне стоке око 3.000. То је просечно 17 грла по једном домаћинству, што је јако мало. Морамо радити на повећању тог броја. Општина покушава бројним мерама подршке да да ветар у леђа онима који желе да се баве овом врстом пољопривредне производње, али је највећи проблем недостатак радне снаге – истиче Хамзић.
Један од праваца којим би требало да иде развој пољопривреде у нашој општини је органска производња. Иако у Пријепољу постоји 16 пољопривредних газдинстава са сертификованом органском производњом, укупна површина земљишта, која се обрађује на овај начин је изузетно мала, свега 5 хектара, од чега су преко 90% засади под малином.
То је једна велика енигма. То што ми називамо органском производњом у Пријепољу је под великим знаком питања. Да бисте ушли у озбиљну производњу прво морате да имате добар садни материјал. Друго, не можете сматрати органском ону малину коју сте 10 година пре тога третирали свим могућим препаратима и прихрањивали је различитим вештачким ђубривима. Прво и основно што морамо да радимо у неком наредном периоду јесте да развијемо озбиљну стратегују како бисмо озбиљније ушли у ту производњу. Имамо све услове за то, пре свега здраво поднебље и добар квалитет земљишта, али мора се испратити редослед од почетка до краја како би то стварно била органска производња – сматра Диздаревић.
Бројним мерама подршке општина Пријепоље према речима Ифета Хамзића, покушава да стимулише развој пољопривреде.
Програмом мера развоја пољопривреде буџетом општине Пријепоље је планирано 28 милиона динара само за подстицаје и разне субвенције. Општина покушава да улаже у оне гране које имају смисла. Поред ових локалних мера постоји читав низ мера од стране министарства пољопривреде, али је и документација мало захтевнија – каже Хамзић.
Где Диздаревић и Хамзић виде пољопривреду у неком наредном периоду?
Морамо да вратимо младе на село. Морамо да вежемо пољопривреду и сеоски туризам, да направимо озбиљну стратегију и да направимо тренд да је боље живети на селу него у граду, јер ко хоће, може лепо и да заради од пољопривреде. Морамо на томе да потенцирамо, али их не можемо вратити, ако им не пружимо основне услове и могућност да напредују – оптимистичан је члан Општинског већа Санел Диздаревић који се и сам бави пољопривредом.
Када је у питању број регистрованих пољопривредних газдинстава, био бих задовољан да остане на овом броју. Оно што бих волео да видим је да се повећа број оних који се баве сточарством, јер је то најсигурнија грана пољопривреде код нас, са најмање стагнација. Наравно, све то уз подстрек локалне самоуправе и државе – закључује Ифет Хамзић.
Пријепоље је општина са развијеном руралном економијом, богатом туристичком понудом, разноврсним туристичким атракцијама, развијеном туристичком инфраструктуром.Уређена урбана целина, привредни центар са погодним амбијентом за живот и рад свих грађана, како у градском, тако и у сеоском подручју, у којој је путна, комунална и дигитална инфраструктура дошла до сваке куће, визија је кровног документа развојног планирања за период од 2022. до 2029. година. С обзиром на тренутно стање у пријепољској пољопривреди, питање је колико је ова визија далеко од реалности?
Текст је настао у оквиру пројекта „Локал прес Лаб 2.0″, развијен и подржан од стране програма ‘’Медијски инкубатор за Западни Балкан’’ Free Press Unlimited, који је финансиран од стране Министарства спољних послова Холандије, а реализује се у сарадњи са ПУ “Локал прес“.
