Аутор/ка: Повртарска производња породице Хасанагић из Ратајске посао је који се преноси с колена на колено годинама. У пластеницима, распоређеним на неколико парцела укупне површине око два хектара, узгајају паприке, парадајз, краставац. На отвореном простору су кромпир и купус, а све то од пре три године пласирају у пиљари у Валтеровој улици. Квалитет производа сматрају најбољом визит картом, која их је одвела и ван граница наше земље.
До скоро једини произвођач и пиљар у нашој општини Џенан Хасанагић нема дилему шта продаје робу коју производи, а то су квалитет и цена. Његова породица у свом поседу броји 25 пластеника.
Ово је устаљен посао који Хaсанагићи годинама раде: купус, кромпир и пластеничка производња. Друго ништа и не знамо да радимо. Мало се бавимо и пчеларством. Радим, пласирам своју робу, мало узимам и од других колега.
Две деценије је Џенан са породицом робу пласирао на црногорско тржиште. Онда је дошла корона и све променила. Границе су затворене, а повратак није био могућ, јер су на тржиште дошли неки нови играчи . Зато је одлучио да у Валтеровој улици отвори пиљару.
Сећам се да тада нисам могао да дођем од куће до њиве. Те године сам имао најбољу робу, а нисам могао да је продам. Овим путем морам да се захвалим Драгану Лали Топаловићу који ми је нашао купца и Еку Хоџићу који ми је дао возача и ауто да робу возе у Чачак – сећа се Џенан.
И по већ устаљеној динамици, свакој врсти поврћа одговара време када се пласира.
У пролеће иду лук, салата, ротквица, спанаћ. После иду неколико врста паприка, краставац, боранија, парадјз, купус, кромпир. Тако ћу наставити и даље, ако не буде неког јада као што је било са короном. Све ово што ви видите овде, мора вам бити јасно да моја дјеца једу. Ништа нема „ово је за мене, а ово је за муштерију“. Ја се никад своје робе застидети нећу, могу некад неку грешку да направим, али врло ријетко – сигуран је у своје искуство и рад Џенан Хасанагић.
У процес производње и пласмана укључена је цела породица, али ипак не могу све сами.
Овде тренутно имам своја два радника, али ја их не зовем радницима, то су моји другари. Сви смо ми радници, нити они могу ово да одраде без мене, нити ја без њих. Тај један радник је већ 15 година са мном и верујте да ми је као члан породице.
Засаде поврћа наводњава системом кап по кап из Ратајске реке. Са великим негодовањем примио је вест да управо на њој неко планира да изгради мини-хидроцентралу.
Ја сам довео воду из овог брда горе цревом од једно 3 километра. Ово су нешто навалили да нам сад то униште. Ако ту реку униште, уништиће и ово село и нас, јер ја без те воде не могу.
Када у цик зоре Џенан са супругом Медихом убере плодове свог рада, одмах их одвозе и стављају на рафове пиљаре у Валтеровој улици. Редовне муштерије су им један од показатеља да је квалитет ипак на цени, и од тога никада неће одустати. Поред Пријепоља, робу тренутно пласирају у Сјеницу и Пљевља.
