By Са 58. Међуопштинских омладинских спортских игара, које су ове године одржане у Колашину, екипа Пријепоља се вратила са 11 освојених медаља што им је било довољно да у генералном пласману заузму шесто место. Нешто успешнији су били мушкарци који су на крају такмичења били четврти док су жене биле за једну позицију слабије рангиране.
Екипа Пријепоља, која је у Колашину бројала 120 спортиста и спортисткиња, освојила је 11 медаља, од тога три златне, две сребрне и шест бронзаних. Најсјајнијим одличјем окитили су се фудбалери, рукометашице и атлетичар Емир Ровчанин у скоку у вис. Сребрне медаље освојили су рукометаши и Драган Цмиљанић у риболу на ПАРА МОСИ, док су бронзана одличја припала Армину Мустајбеговићу у трци на 100 метара, Емиру Ровчанину у троскоку, Николини Пејатовић у скоку у вис, шахистима, мушкој екипи у бич волеју као и Хамеду Подбићанину у бацању кугле на ПАРА МОСИ. Иако су за две позиције лошије пласирани у односу на прошлу годину, у пријепољској екипи су задовољни оствареним резултатом.
Разлика у односу на прошлу годину је врло мала. Ако погледамо, ми јесмо били шести у генералном пласману, али нам је фалио 21 бод да будемо трећи, а врло мало и да будемо други. Тај генерални пласман не говори много о самом квалитету екипа. Били смо други по бројности, што је веома битно, а друго били смо јако добро пласирани у генералном пласману. У суштини, ми смо били бољи у колективним спортовима у односу на прошлу годину – каже генерални секретар Спортског савеза Пријепоље и вођа пријепољског тима на 58. МОСИ Лука Шуљагић.
Иако су били близу да одустану од учешћа, фудбалери су се на крају ипак вратили са златном медаљом.
Имали смо озбиљних проблема што се тиче играчког кадра, чак смо две утакмице играли са играчем мање, не због црвеног картона, већ смо једноставно имали доста повреда. Крили смо једни од других да смо повређени, али смо на крају успели да освојимо злато када су то најмање очекивали од нас. Сам систем турнира није ми баш најјаснији, јер смо ми морали да одиграмо четири утакмице. Док су неке екипе директно отишле у полуфинале, ми смо морали да играмо једну утакмицу, па онда четвртфинале, па полуфинале да би уопште дошли до финала. Желео бих да се захвалим нашим футсалерима, који су ускакли у екипу када нисмо имали довољно играча, иако неки нису никада обули копачке – каже члан фудбалске екипе Иван Лучић.
Три утакмице су ове године биле довољне да рукометашице, након прошлогодишње дисквалификације, освоје нову златну медаљу на МОСИ.
Била је изузетно тешка утакмица против Пљеваља. Ту се баш ломио резултат и ту смо се максимално дали да победимо како би остварили што бољи резултат. Прошле године, на жалост, нисмо учествовали на МОСИ играма, али смо ове године били решени да освојимо то злато и заиста смо дали све од себе – каже рукометашица Аница Недић.
Иако су се потајно надали златној медаљи, рукометаши су успели да одбране сребро освојено прошле године у Новој Вароши.
То је изузетно добар резултат за мушки рукомет. Такмичило се осам екипа. Мало је био густ распоред. Све су сложили у два дана тако да се рукомет завршио већ у петак. Задовољни смо. Мало је фалило, као и прошле године, да освојимо злато, али нисмо имали среће. Фалило је мало свежине, мало снаге, а са друге стране екипа Андријевице је била веома јака, сачињена од два – три професионалца – каже искусни рукометаш Беамин Бајрактаревић
И сви остали такмичари и екипе, који у Колашину нису освојили медаље, попут одбојкашица, кошаркаша и кошаркашица, одбојкашица на песку, футсалера, риболоваца, дали су огроман допринос да екипа Пријепоља на крају буде шеста у генералном пласману. За бољи пласман, према речима Шуљагића, фалили су бодови одбојкаша, који ове године нису имали екипу због поклапања игара и венчања дугогодишњег капитена одбојкашког тима.
Остали момци су желели да присуствују том венчању. То се дешава једном у животу. МОСИ игара ће још бити. Остаје жал за мушком одбојком ове године, али сам сигуран да ће они то надокнадити следеће године и да ће нам донети тих стотинак бодова – нада се Шуљагић.
Наши саговорници истичу да веома радо наступају на једној од највећих аматерских спортских манифестација на овом простору.
Ја сам први пут учествовао на МОСИ играма још 2003. године у Вишеграду и тада сам био седми разред. Од тада сам редовни учесник. Када год сам био ту, радо сам се одазивао позиву сваког тренера. Мноштво медаља имам у својој ризници. Осећај је невероватан, јер сви бранимо боје града у коме смо рођени, у коме живимо и у коме сада одрастају наша деца – каже Беамин.
И Аница је редовна учесница МОСИ игара.
Сви се дружимо, свако показује оно што најбоље уме и труди се да брани боје свога града у најбољем могућем светлу. Апсолутно је други осећај него када се такмичимо у лигама за своје клубове – искрена је Аница.
Ивану је ово треће учешће на МОСИ. Често због обавеза није био у могућности да учествује.
Што се мене тиче, ја бих сваки пут ишао и представљао свој град, јер смо ми Пријепољци познати као праве локал патриоте – истиче Лучић.
Свеукупни победник овогодишњих МОСИ је екипа Новог Пазара. Друго је било Бијело Поље, док је треће место припало екипи Берана. Домаћин наредних, 59. МОСИ биће Ужице.
