By Пријепољска гимназија се у уторак, 19. маја опростила од Драгице Кубуровић Стељић, некадашње професорице српског језика и књижевности, која је преминула у петак, 15. маја. Цео радни век је провела у овој образовној установи, а о њој су на комеморацији говорили директорица и садашње професорице, којима је предавала.
Комеморација професорици српског језика и књижевности Драгици Кубуровић Стељић одржана је у Пријепољској гимназији, у којој је провела цео радни век до одласка у пензију 2001. године. У присуству породице, некадашњих колега и ученика, о вољеној и цењеној професорици говориле су садашња директорица и професорице, којима је професорица Драгица предавала, а касније су постале њене колегинице и наследнице у просветном позиву.
“Данас смо се окупили са тугом, али и са дубоким поштовањем, да се опростимо од наше драге професорице Драгице, жене која је свој радни век посветила образовању, васпитању и неговању љубави према језику и књижевности.
Тешко је пронаћи речи у тренуцима када се опраштамо од некога ко је много значио свима нама. Одлазак професорице није само губитак за породицу и најближе, већ и за читаву просветну заједницу, јер нас напушта човек који је свој позив живео часно, предано и са искреном љубављу.
Професорица Драгица је рођена у Бабинама 5. јануара 1941. године као једино дете оца Стевана и мајке Милеве. Пет година Учитељске школе је завршила у Ужицу, а Филолошки факултет, одсек за српскохрватски језик и књижевност у Новом Саду. У браку са супругом Илијом остварује се као мајка две ћерке, Мирјане и Биљане од којих је дочекала и петоро унучића. Свој радни век је започела 1964/1965. године у гимназији «Професор Бранко Радичевић», одакле је и отишла у пензију 2001. године. Бити професор српског језика није само занимање. То је позив који тражи знање, стрпљење, мудрост и велико срце. Наша професорица је све то поседовала. Генерације ученика памтиће је по лепој речи и посвећености са којом је улазила у учионицу свакога дана.
Она није подучавала само граматику и књижевност. Учила је младе људе како да мисле, како да говоре, како да поштују језик, али и једни друге. У времену које брзо пролази, оставила је траг који неће избледети, јер се прави учитељи памте по добру које оставе у људима. Као колегиница, била је поштована и вољена. Као педагог – пример достојанства и преданости. Као човек – пуна снаге и великог разумeвања.
У име колектива школе, у име свих генерација ученика и у своје лично име, изражавам искрено саучешће породици. Нека јој је вечна слава и хвала”, рекла је Наташа Лучић, директорка Пријепољске гимназије.
Са доста емоција, некадашње ученице и колегенице су говориле о професорици Драгици, поделивши прегршт анегдота и прича из школских клупа, а касније из гимназијске зборнице. Обратиле су се Џенита Рондић, професорица српског језика и књижевности, Милена Марјановић, професорица српског језика и књижевности и Оливера Жунић, професорица енглеског језика.
У име породице, колективу Пријепољске гимназије захвалила се Биљана Томашевић, ћерка Драгице Кубуровић Стељић, која је рекла да као породица не могу говорити о њеној стручности и раду, али знају колико је кући, након свих породичних обавеза, улагала времена у припрему за одлазак у учионицу, што је чинила сваког дана целог радног века. Истакла је да им је највише значило што су примеђивали колико су њеној мајци пажње посвећивали некадашњи ђаци на сваком месту.
Драгица Кубуровић Стељић је преминула у петак, 15. маја. Сахрањена је на гробљу „Крст“ на Душманићима у понедељак, 18. маја. Иза ње су остали супруг Илија, ћерка Биљана, унучад и остала многобројна родбина.
