By Нова школска година захтева куповину уџбеника, свезака, оловака, лењира, шестара и свега онога што је ђацима потребно за полазак у школу, рад и учење. Како се опремање ђака за школу одражава на кућни буџет и колико новца је потребно издвојити за то, питали смо грађане и грађанке.
За опремање ђака за школу потребно је издвојити више од 25.000 динара, рекло је више од 75 одсто анкетираних, међу којима су скоро 77 одсто чиниле жене. Ако је у кући двоје или више школараца, каква је ситуација код скоро 74 одсто анкетираних, трошкови су много већи. Око 28 одсто родитеља има примања мање од минималне зараде, скоро 40 одсто од 50.000 до 70.000 динара, а остали вишу од 70.000 динара, показују резултати нашег истраживања.
За једно дете нам је потребно 25.000 до 30000 динара и тако за два детета , значи једно наше месечно примање отприлике.Исто тако за енергенте, такође за струју и воду , од 12 месечних зарада 3 су нам обавезујуће, значи сваког месеца ми од 70.000 морамо да издвојимо око 12.000 за ове три главне ставке набавке. Сад 58.000 поделите на 4 члана породице. испадне да један члан има 14.500динара. Три оброка најјефтинија (паштета, паризер, конзерва рибе…) 3×250=750×30=22.500динара x 4=90.000. Значи двоје ако не ради, и ако не умеју да штеде… Овде се ни они из Гане не би усрећили…
Треба одвојити 30.000 а примања су ти 60.000,а где је цео следећи месец за све друге животне потребе?
Највећи издатак су уџбеници, сматра више од половине анкетираних родитеља. Родитељи као један од највећих проблема наводе и то што деца не могу да наследе књиге од старијег брата или сестре, због промене издавача, па су принуђени да им купе нове. Анкета показује да више од 73 одсто родитеља деци купује нове уџбенике, а остали половне. У одговорима, родитељи наводе да књижаре дају могућност отплате на рате.
Катастрофално. Највећи проблем су књиге. Није као пре кад смо ми ишли у школу, да се наслеђују књиге са генерацију на генерацију.Данас скоро сваки наставник има свог издавача, све се променило. Искористим пар књига од старијег сина, остало купим. Скупо је све, а примања на жалост не могу да покрију све што нам треба за школу. Да бар ова наша јадна општина подели деци бесплатне књиге, значило би нам. Али како је кренуло све иде горе и горе.
Потребно је доста новца издвојити како би се све то купило, срећа што можемо у књижарама на рате да узимамо уџбенике иначе да није то, било би веома тешко.
Припрема за школу укључује и куповину школског прибора, што изискује додатне трошкове. Већина анкетираних, чак 93 одсто, потрепштине за школу купује у књижарама, нешто више од 5 одсто у хипермаркетима, док је број оних који одлучују да прибор купе онлјан или на пијаци занемарљив.
Буџет је лош, само за књиге и пар свезака отишао је буџет. А где су све свеске прибор и остало? Примања су мала, а цене само расту. Све је теже уклапати се са буџетом.
Још један од великих издатака је и одећа, а родитељи проналазе разне начине за уштеду. Док неки одећу купују током летњих снижења, други је наслеђују од старије браће, сестара или рођака.
Током летњих месеци, када су актуелна снижења, купујем деци одећу и обућу за јесен и зиму. Стратешки се припремамо за јесен, пошто су издаци огромни.
Пошто само ја радим, муж је на Заводу, помало приватно ради, ја то постепено, почнем од маја, јуна. Један ђак добија књиге од школе, друга два половну гардеробу и обућу, углавном се пошаље од родбине са стране,тако да остану свеске за крај.
Бесплатно образовање кошта много, закључак је анкете. Ипак на знању се не штеди, наводе анкетирани, и истичу да би ударац на кућни буџет био много мањи када се на уџбенике не би гледало кроз профит, већ као на залог за будућност.
