By Последњих година пчеларство у Србији је оптерећено различитим проблемима. Почев од промене климе и временских услова, фалсификовања меда до поскупљења производње, а тиме и финалног производа који је у претходној години билo тешко и продати на европском тржишту, које се, због високе цене, окренуло увозу јефтинијег меда из Кине.
Пут од цвета и нектара који пчела понесе у кошницу, до меда у тегли је прилично тежак, баш као и бављење пчеларством које тражи доста улагања и посвећености, а принос је увек неизвестан. Нестабилности на светском тржишту и поскупљење ресурса у производњи у претходној години условили су и повећање цене меда.
Једна је ствар цена бензина, друга је цена пчеларске опреме. Рамови су од 2011. години скупљи три пута, страшно су све цене отишле горе, а да не говоримо о тоталној неизвесности продаје меда. Ви морате имати неки обртни капитал да можете да преживите и лоше године. Цена меда је јако поскупела на светском тржишту баш због тога што га није било довољно. Нажалост значајан број пакера је нашао алтернативу да купује мед сумњивог квалитета -објашњава председник СПОС-а др мед. Родољуб Живадиновић.
Повећана цена меда отежала је пласман на европско тржиште, које се окренуло увозу јефтинијег меда, али сумњивог квалитета истиче Живадиновић.
Док нама нуде срамотну цену за откуп меда, они и те како увозе лоше медове, чак и фалсификоване. Европа је 2022. године до јуна, увезла онолико меда из Кине колико је целе претходне године. Ако се овако настави, Европа може остати без пчелара, јер једноставно више неће имати интереса да гаје пчеле. Остаће самим тим и без опрашивања, а без тога нема хране. Данас сваки трећи залогај зависи од пчела које су постале главни опрашивач култура зато што смо индустријализацијом пољопривреде успели да побијемо 90% дивљих опрашивача – истиче Живадиновић.
Дугогодишњи проблем на који указују пчелари је фалсификовање меда, који је, уз маслиново уље, пољопривредни производ који се у свету најчешће копира.
У последњој великој акцији ИНТЕРПОЛ-а на нивоу Европе била је укључена и Србија и узет је велики број узорака. По први пут је масовно урађена анализа на порекло меда и утврђено је да око 40% узорака није одговарало квалитету по пореклу. Анализа је рађена по питању шећерног сирупа, а не и на присуство сирупа од пиринча или кукуруза. Да се и то радило, питање је који би проценат фалсификованог меда био – додаје Родољуб Живадиновић.
Први знак да нешто није како треба је ниска цена. Наш саговорник упозорава, да све што је испод хиљаду динара, упућује на могућност фалсификовања и додаје да је у једном тренутку проценат „лажног“ меда у Србији пао на око 30 %, али да нестабилности на тржишту опет повећавају удео фалсификованог меда.
