By Њен краткотрајни боравак у родном Пријепољу крајем маја искористили смо за разговор са докторком Иваном Дробњак О’Брајен, професорком у области рачунарског здравства и директорком програма основних академских студија на Катедри за рачунарске науке на Универзитетском колеџу у Лондону. Поред академске каријере, активна је у бројним областима које се дотичу вештачке интелигенције, а главни фокус јој је њена примена у медицини.
Ивана Дробњек О’Брајен је из родног Пријепоља отишла са 14 година и након Основне школе „Владимир Перић Валтер“, у којој је била ученица генерације, уписала је Математичку гимназију у Београду. Пут је даље водио на Природно-математички факултет, затим на место асистента на Фармацеутском факултету, а потом за Велику Британију. На Оксфорду завршава мастер и докторске студије, наставља да се бави истраживачким радом и уједно предаје на Пембрук колеџу примењену математику. Након тога, животни избор је одводи у Лондон.
“Могла сам да одлучим да останем у Оксфорду или да одемо у Лондон. Пошто сам у Оксфорду упознала свог мужа, он је исто завршио Оксфорд и он је Британац, правник, и почео је да ради у Лондону, па смо се онда преселили тамо. Тако сам отишла на UCL”, казала је проф. др Ивана Дробњак О’Брајен.
Још од 2000. године се бавила примењеном математиком и компјутерским наукама у медицини и развијала компјутерске моделе за симулацију болести и понашање ћелија. У њеном раду, развој вештачке интелигенције је било само нови ступањ у даљој примени стеченог знања у медицини.
“Вештачка интелигенција је само следећи развојни ниво, када су ти компјутерски модели постали много интелигентнији, много паметнији и много комплекснији. Они сада могу да ураде много више него што су икада раније могли. Та транзиција се код нас, који се бавимо компјутерским наукама, у ствари дешавала веома постепено. Ја сам професор на Факултету компјутерских наука и за све нас се та транзиција одвијала постепено. Када су компјутерски модели достигли тај ниво, односно ниво вештачке интелигенције, сви смо почели да их користимо. То се, можда, најинтензивније дешавало у последњих шест или седам година”, каже Ивана и додаје да је медицина област у којој се вештачка интелигенција користи за веома корисне сврхе, а њен развој значајно олакшава посао лекарима.
“Она научи профил некога ко није добро и профил некога ко јесте добро. Ти профили су често веома комплексни. Нека особа може да буде у деведесет одсто параметара потпуно у реду, али да само један или два параметра нису добри. То се можда не може приметити голим оком. Можда ни доктор то не може да види. Али, пошто је вештачка интелигенција, у суштини, огроман компјутер који може да обради веома велику количину података, она може да уочи суптилне разлике које доктору могу да промакну. Зато је веома корисна и може много да помогне у медицини – у постављању дијагнозе, одређивању терапије и бољој бризи о пацијентима”.
Ивана увек поносно истиче да је из Пријепоља, у које данас ретко долази, али каже да су за њен академски успех највише заслужни родитељи Миленко и Љубинка и наставници из Основне школе „Владимир Перић Валтер“.
“Пријепоље је у мом сећању остало као један предиван период живота. Ту сам живела 14 година, пре него што сам отишла у Београд. Заиста, за све нас из те генерације то је био прелеп период живота. Пливање у Милешевци и Лиму, скијање на Јабуци… Основна школа „Владимир Перић Валтер“ била је изузетно јака школа, а наставници су били фантастични. Мислим да су управо тај период мог живота, школа и рад са наставницима били веома важни за мене. Верујем да се управо тада у мени пробудила љубав да и сама останем и радим у образовању”.
Осим академског и истраживачког рада на универзитету, Ивана Дробњак О’Брајен је активна и на другим пољима. Њен рад је препознат и у систему Уједињених нација. Као једна од ауторки UNESCO студије о родним предрасудама у ChatGPT-у и другим моделима вештачке интелигенције, бавила се питањем како алгоритми могу да појачавају постојеће друштвене стереотипе. Истраживање је постало део ширих међународних напора да се развој вештачке интелигенције усмери ка етичким стандардима и заштити људских права, а своје резултате представљала је у UNESCO-у у Паризу и у седишту Уједињених нација у Њујорку. Тренутно се бави и истраживањима на пољу смањења утрошка енергије која се користи за функционисање вештачке интелигенције.
