Прва топлана на биомасу у Србији гради се у Прибоју

Прва топлана на биомасу у Србији гради се у Прибоју

Општина Прибој је пројекат преласка на биомасу започела 2016. године уградњом котла на пелет који топлотом снабдева школу, предшколску установу, Дом културе и зграду Општинске управе. 2019. године пуштена је у рад котларница на биомасу снаге 1,8 мегавата за грејање основне и средњих школа и дечијег диспанзера. Градска топлана ће имати снагу од 8 мегавата, а са резервним котловима на лож уље укупно 23 мегавата. Пројекат изградње градске топлане се реализује кроз кредит Немачке развојне банке, уз сарадњу са Министарством рударства и енергетике и Министарством финанасија. Вредност радова на изградњи топлане је 5.250.000 евра, а са заменом топловода и подстница укупна вредност ће бити око 7.000.000 евра. Тренутно се изводе грађевински радови на изградњи топлане а почела је да стиже и машинска опрема.

Заменик председника општине Прибој Саша Василић каже да је општинско руководство изузетно задовољно јер нема проблема код извођења радова, а испуњено је 60 процената плана, како је и било предвиђено.

Опрема ће стизати и уграђиваће се сукцесивно, до краја марта, а у априлу би требало да уследи грађевинско затварање топлане. Због дотрајалости, предвиђена је и комплетна реконструкција топловода и подстаница, а комплетан систем би требало да буде спреман за наредну грејну сезону.

Директор ЈП „Топлана“ Прибој Зоран Ратковић процењује да ће систем бити спреман 1. октобра ове године, а званично ће се, након утрвђивања карактеристика, котларница предати на употребу у јануару 2022. године.

Након завшетка пројекта комплетан систем даљинског грејања у Прибоју биће пребачен на енергенте из обновљивих извора, што ће значајно смањити и степен загађења ваздуха.

У Србији системи даљинског грејања постоје у готово 60 градова и општина. Од укупног броја домаћинстава у Србији, око 20 одсто прикључено је на неки од ових система. Преко 90 процента производње топлотне енергије у системима даљинског грејања у Србији засновано је на директној потрошњи фосилних горива, односно угља, мазута, лож уља или гаса. У земљама Европске уније фосилна горива се користе за производњу свега 15 одсто топлотне енергије у системима даљинског грејања. Тренутно је на снази договор који предвиђа да се до 2030. године 32 процента укупне енергије производи из обновљивих извора.

Подели на мрежама

Повезани чланци