By Истраживање о наследним правима и ставовима према наслеђивању у Србији показује да 53% испитаних потпуно подржава једнакост жена и мушкараца у наслеђивању, једна трећина донекле подржава, док 14% сматра да мушкарац треба да има предност приликом наслеђивања. Истраживање је представљено на Националној конференцији „Праведно наслеђивање – корак ка оснаживању жена“ у организацији Повереника за заштиту равноправности и Немачке међународне организације за сарадњу.
Истраживање спроведено на узорку од скоро 1.200 људи у Србији је показало да мушкарци и даље често задржавају доминантну улогу у процесу наслеђивања, што додатно одржава родну неравноправност. Традиционалне и породичне вредности најчешће су кључни мотиви за одрицање од наследства, при чему 59% испитаника истиче моралну дужност, 51% жељу за очувањем добрих породичних односа, док 44% испитаних као разлог одрицања наводи жељу да се имовина не распарчава.
Жене то раде под притиском друштвене средине и очекиваних друштвених образаца понашања додводећи тиме себе и своју породицу често у још тежи и комплекснији положај него што се налазе. Често се ради о женама које немају финансијску стабилност или су често зависне економски од својих мужева или патрнера, а пре тога су биле зависне од својих очева и браће и тиме се наставља зачарани круг њиховог неповољног и неједнаког положаја у сопственој породици – истакла је Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Подаци показују да се чак једна трећина учесника и учесница истраживања одрекла имовине у корист другог наследника. У највећем проценту 44% у корист браће, затим 37% у корист мајке, док се тек око 6% одрекло имовине у корист оца, сестара или неког другог рођака.
Имамо више жена у Србији 51%, са друге стране видимо по званичним подацима, да када је у питању наслеђивање, само 25% жена наследи имовину од својих родитеља, што значи да велики број жена немамо овде у фокусу и да морамо ради на томе. Жене морамо оснажити пре свега због економске компоненте, затим жене морају имати економску слободу када је у пиатњу одлучивање и њихов живот, а велики број жена, поготово у руралним подручјима, немају никакаве изворе прихода, а одрекну се управо због традиционалних вредности и стереотипа своје имовине у корист мушких наследника, јер видимо да углавном остављају куће и имања и жене остају без ичега – навела је државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Стана Божовић.
Према истраживању, више од 80% испитаних се одрекло стана или куће, половина се одрекла пољопривредног земишта, док се трећина одрекла новца или аутомобила. Посебно је изражен отпор према равноправности у области наслеђивања међу старијим генерацијама и становницима сеоских средина, где је још увек снажно укорењено очекивање да се имовина дели према традиционалним нормама.
Време је да буде и у животу, као и у закону и да променимо један доминантни наратив који идаље постоји посебно у руралним подручјима који одражава народна изрека „Женско дете – туђа кућа“ коју и те како можете и данас чути и требало би то да претворимо у нову идеју „Женско дете – пуна кућа“ па макар у њој живела и једна девојчица – додала је Бранкица Јанковић.
Повереница Јанковић додаје да је приватна сфера остала поље где је најмање учињено у постизању равноправности између жена и мушкараца, као и да је наслеђивање тема којом се на нивоу друштва и система морамо бавити у будућности.
