By Статистика малигних обољења у женској популацији у Србији показује да се на првом месту по учесталости налази карцином дојке, затим следе рак плућа и дебелог црева, док је рак грлића материце на четвртом месту. Ипак, за разлику од већине малигних болести, рак грлића материце спада у оне који се могу успешно спречити и открити на време редовним скринингом, који се већ више од деценије организовано спроводи и у Дому здравља Пријепоље.
Организовани скрининг рака грлића материце у пријепољском Дому здравља спроводи се од 2012. године и обухвата жене старосне доби од 25 до 54 године. Основ скрининга чине редовни гинеколошки прегледи и тестови који омогућавају да се и најмање промене на грлићу материце уоче на време.
Тест за скрининг је тај чувени ПАПА тест који подразумева узимање бриса са површине слузнице грлића материце. У неким местима се ради само Папа тест, док се у неким поред њега ради и колпоскопија. Тако и ми радимо. Колпоскопија подразумева један микроскопски преглед грлића, где гинеколог који се тиме бави, ако процени и ако му је налаз теста такав да се колпоскопска слика која је атипична, уклопи у то, онда се ради додатна типизација и то радимо од скоро у сарадњи са Заводом за јавно здравље из Ужица. То је јако важно зато што је главни узрочник карцинома грлића управо хумани Папилома вирус. Постоје високо онкогени и ниско онкогени ХПВ вируси – објашњава др Аида Ровчанин, специјалисткиња гинекологије и акушерства у Дому здравља Пријепоље.
Према речима докторке Ровчанин, налази Папа теста сврставају се у више група, а свака од њих носи различито клиничко значење и одређује даље кораке у дијагностици и праћењу пацијенткиња.
Јединица и двојка су уредни, док трећа и остале групе захтевају додатну дијагностику и са колпоскопским налазом можемо тачно да проценимо каква је клиничка слика и да проценимо судбину и даљу патологију тог грлића. Поред већ познатих тестова, односно брисева које радимо на бактерије, гљивице радимо и тестове на хламидију, микроплазму и уреавискплазму тако да негде та патологија грлића може на овом нивоу да се заврши. Ако је налаз Папа теста позитиван па је потребно да се уради и биопсија, и то се ради код нас, а неке веће и радикалније операције раде се у већим клиничким центрима – објашњава др Ровчанин.
Иако је рак грлића материце болест која се у великој мери може спречити, подаци показују да и даље представља значајан здравствени проблем, како у Европи, тако и у Србији. На европском нивоу годишње се бележи 20,3 новооболеле жене на 100 хиљада, док је у Србији тај број 13,1.
Гледано у Европи највише карцинома грлића имате у Литванији, Бугарској и Румунији. У Србији је највећа инциденца у централном делу, односно у Централној Србији. Наш град и наш регион се свом срећом налазе на зачељу ове табеле – истиче др Ровчанин.
Из пријепољског Дома здравља подсећају да је скрининг бесплатан и да је још увек најбољи начин да се сачува здравље, због чега позивају жене да се одазову превентивним прегледима.
Позивамо Пријепољке да дођу, да на добро познати број телефона 715 – 380 закажу свој термин и обаве свој превентивни преглед грлића. А наше старије суграђанке од 50 до 69 године биће благовремено позване када опет будемо имали неку акцију мамографије за нови превентивни преглед – апелује докторка Аида Ровчанин.
Редовни прегледи, правовремена дијагностика и одговорност према сопственом здрављу остају најсигурнији пут у борби против рака грлића материце.
