By До почетка бербе малине остало је још око четири месеца, али да би род био задовољавајући, много је посла који се до убирања плодова мора завршити. Ово је време за резидбу малина, а како се посао одвија на терену, проверили смо у малињаку Миливоја Ћировића у Думљанима.
Уклањање сувих и старих грана са садница малине, посао је који ових дана окупира једног од највећих малинара у пријепољском крају Миливоја Ћировића. Сам не може све да постигне, зато је позвао и помоћ. Од алата у рукама маказе и конац, којима ће бити обрађено свих 14.000 садница малина на његовом имању. Прогнозира да ће овај посао потрајати још десетак дана.
Видите и сами да је пролеће мало пожурило, почело је да листа све, ево за два – три дана. За сада то није лоше, али видећемо шта ће на крају да буде – прича забринуто малинар са дугогодишњим искуством Миливоје Ћировић.
Ако се искуство од прошле године, када су малине смрзле у априлу, понови и ове неће бити добро, сматра Миливоје. Са 4,5 тоне завршио је прошлу сезону, а сећа се да је у најбољим временима мерио и до 23 тоне рода. Прошлогодишњом ценом малине није био задовољан.
Па шта да вам кажем, обећавали су ове године нешто да доплате до 300 динара. Мени је плаћена 255 у хладњачи. Сад се прича свашта, сваког пролећа калкулишу са ценом. Ја док не узмем паре, не верујем никоме – поучен искуством каже Миливоје.
Док се не формира овогодишња цена малине, Миливоје зна која би била задовољавајућа да покрије све трошкове, али и да се мало заради.
Па 400 динара, без претеривања. Једне смо године имали цену од 430 динара, па је била 510 динара, а доле у Лозници и Шапцу је била 600 динара. Па се онда обалила на 200 динара, значи спаднеш директно са коња на магарца. Нису требали да дижу на толику цену, а нису требали ни да обарају. Сваке године треба да буде отприлике 350-400 динара, а не да једне године буде 600, а друге 200 динара. Шта да ради човек, него да је повади. Радници скупи, као што знате.
У Пријепољу нема више ни удруживања малинара, мало је гласова који би стигли до државног нивоа и указали на њихов неповољан положај.
То је све пукло, нису више људи заинтересовани. Раније је било све у малињацима. Ево, ја сам бројао да је од пилане до овде уништено око 40 малињака. Неће људи да се муче, да се секирају. Секиранција је бре ово, главобоља. Гледај у небо, гледај у цену сваке године. Уместо да Влада изађе у фебруару са програмом и каже ове године је толика цена малине, па ко има рачуна нека ради, а не да се чека цена кад се малина већ откупи.
Од прошле године Миливоје је, поред виламета, подигао и засаде малине фертоди. Показало се то као добар потез, али ипак је свестан да се никада неће вратити на старо.
Почео сам да се бавим малином 2004. године. Тада сам имао 6.000 садница, па 18.000, па 22.000, па сам овде сишао на 14.000. Мало и због цене, није стабилна. Једне године је добра, две године није. Претпостављам да се у нашој општини 2016/2017. године брало око 6.000 тона малине, било 11 откупљивача. А сад се не бере више од отприлике 1.000 тона – закључује Миливоје причу о малинарству у нашем крају.
Имање површине око 2 хектра у Думљанима Миливоје је купио 2021. године. Све до тад, његове малине биле су на земљишту под закупом. Сада на свом имању има и кутак за одмор, али обавезе не јењавају. Поред малина, засадио је и око 160 воћки и 700 стабала смрча. Не планира да стане, јер, колико год да је незадовољан околностима, у раду на имању налази мир и спас од свакодневних брига.
