РК „ПП 033“ – ново име на пријепољској спортској сцени

РК „ПП 033“ – ново име на пријепољској спортској сцени

Пријепољски спорт од ове године богатији је за још један клуб. У питању је мушки Рукометни клуб „ПП 033“ чије оснивање је иницирала група ентузијаста са жељом да овај спорт врате на стазе старе славе. Основни циљеви клуба, који се ове сзоне такмичи у Другој лиги Запад, јесте пласман у виши ранг и покретање рукометне школе за млађе селекције.

На идеју о оснивању новог рукометног клуба у Пријепољу дошло је 15 искусних играча, који се дужи низ година баве рукометом, неки чак и у суперлигашким екипама. Од идеје до реализације није дуго прошло па је у априлу ове године званично формирам мушки Рукометни клуб „ПП 033“.

Једноставно смо сели, договорили се да ћемо покренути нови клуб у Пријепољу, да ћемо пријепољски рукомет вратити на стазе старе славе. Једноставно, имамо ту жељу да неко иза нас настави да игра и да се у Пријепољу игра добар рукомет. 90 одсто су искусни играчи који играју рукомет више од 15 година. Већином су ту у Пријепољу, стално су запослени ту тако да нам није тешко да увече дођемо на тренинг, да се дружимо, волимо рукомет и он је на првом месту што се нас тиче – каже председник и голман РК „ПП 033“ Миљан Јечменица.

Капитен ове искусне екипе је Емил Ћатић.

Ја као и целокупна екипа, то су су све стари играчи којима је дугогодишњи циљ да створимо добар рукомет у Пријепољу, односно да вратимо рукомет на старе стазе као што је некада рукомет био док сам ја био клинац. Сви смо се сложили у томе, сви имамо исти циљ, свииграмо рукомет из љубави, нико не игра из свог личног инетерса – каже Емил Ћатић.

Формирање новог рукометног клуба навело је искусног Беамина Бајрактаревића да се након две године врати из рукометне пензије. Својим искуством биће подршка тренерском тиму у раду са млађим селекцијама, а по потреби ће утрчавати и на терен.

Препознао сам жељу и мотивацију и искрену жељу да се рукомет врати на старе стазе да направимо неку озбиљну причу, пре свега да покренемо те школе рукомета, јер поред мене лиценцу за тренера млађих селекција ће имати и Денис Хамзић. То нам је приоритетан циљ, да покренемо школу рукомета која ће дати неке нове играче у неком наредном периоду – каже искусни Бајрактаревић, до Јечменица истиче да ће школа рукомета у почетку бити бесплатна.

Клуб за сада финансирају сами оснивачи, из својих џепова. Право да аплицирају на средства из општинског буџета имаће тек у мају наредне године, а прве уплате могли би да очекују тек 2024. До тада свака помоћ је добродошла.

Договор између играча био је да скупимо средства за самофинансирање. Значи своја средства дајемо за утакмице, за гостовања, за храну, за опрему, за све што је потребно. Тренутно се мали број спонзора јавио да нам помогне – каже председник клуба и апелује на све људе добре воље да им помогну на било који начин док не почну да се финансирају преко средстава за спорт.

Клуб тренутно наступа у Другој лиги Запад, која је подељена у две групе и броји 11 тимова.

Старовали су одлично и у три одигране утакмице забележили су три убедљиве победе.

Амбиције клуба су да уђемо у виши ранг, јер ова лига је нешто смо превазишли одавно. Старији су играчи тако да Прва лига нас зове. Требаће мало среће али и финансија  за Прву лигу. Видећемо. Гураћемо. Сад гурамо и ову другу лигу. Али Прва лига је мерило ове екипе и оно што може да се игра у Пријепољу – истиче Јечменица.

Напад на Прву лигу Запад најављује и капитен Ћатић.

Морамо да кренемо од тог ранга такмичења и уз дужно поштовање свих који играју тај ранг, сматрам да не припадамо том рангу такмичења, него много височијим и тежимо ка томе да већ следеће сезоне играмо ранг више па, ако Бог да, и ранг више изнад тог ранга – оптимиста је Ћатић.

Током претходних година Беамин Бајрактаревић је играо за бројне клубове.

Покушаћу да пренесем своје искуство које сам годинама стицао у различитим клубовима. Покушаћу то да пренесем на млађе, али и да помогнем мојим саиграчима да то личи на нешто и да на крају крајева будемо нека озбиљна екипа која ће оставити трага иза себе . нада се искусни Бајрактаревић.

Искуство играча, њихова воља и жеља, залагање и атмосфера на самом терену, али и тренутно стање на табели говоре да ова рукометна прича може имати светлу будућност. Спортисти и спортски радници често воле да Пријепоље назову градом неког спорта, обично оног којем припадају. Многи, претежно старији суграђани, сећају се времена када је сигурно био град рукомета, сећају се препуних трибина и утакмица републичког ранга такмичења. Можда буде поново.

Више у видео прилогу:

Подели на мрежама

Повезани чланци