Родна равноправност у Србији: Далеко од онога што су активисткиње сањале

Родна равноправност у Србији: Далеко од онога што су активисткиње сањале

Процеси приближавања Европској унији у области родне равноправности у Србији су спори и не воде ка испуњавању европских стандарда, сматрају експерткиње за родну равноправност. Надлежни у институцијама површно приступају овој теми. Искрено и посвећено овом темом се баве организације цивилног друштва.

Док је Европска унија ове године усвојила Стратегију родне равноправности за наредних пет година, Национална стратегија за родну равноправност у Србији истиче 2020. Није познато када ће се радити нова Стратегија, као ни да ли ће и ко оценити реализацију претходне и постигнуте резултате. Теми родне равноправности у Србији се приступа површно, оцена је експерткиња за ову област.

Ми живимо једну политику насиља, агресије, неравноправности, једног мизогиног говора, одсуства дијалога и сваког концепта равноправности у свакодневном животу. Тако да смо ми јако далеко од онога што смо сањали пре 20 година, упркос чињеници да смо добиле законе, да смо кроз институције много тога урадили – сматра експерткиња за родну равноправност Биљана Малетин.
Слободно можемо да кажемо да се та тема обрађује на нивоу државе због захтева које имамо у процесу евроинтеграција, а не зато што постоји политичка или друштвена свест код актера у државној сфери који се баве тиме. Ми имамо велики број државних органа који се баве овом темом, али кад погледамо њихове буџете, видимо да су то више него скромна средства на основу, чега, такође, можемо да процењујемо изостанак политичке воље – каже Зорана Миловановић из Европског покрета у Србији.

Које су највеће препреке за остваривање родне равноправности?

Оно што ја видим као највеће препреке, а то се најчешће истиче и у извештајима Европске комисије о напретку Србије ка Европској унији, су две области за које је Европска комисија заинтересована: област рада и запошљавања, док је друга тема насиље над женама – истиче Зорана Антонијевић из Мисије ОЕБС-а у Србији.

Наше саговорнице истичу да у успостављању родне равноправности  треба да се угледамо на земље као што су Француска, Холандија, Белгија, а не на Бугарску, Румунију и Чешку.

У оним друштвима где држава ради и где има добрих социјалних политика, ту жене боље живе. Ту нема дилеме – закључује Биљана Малетин.

Порука коју експерткиње шаљу јесте да је неопходно даље улагање у организације цивилног сектора које се баве родном равноправношћу, као и да је процес придруживања Србије Европској унији прилика коју као друштво треба да искористимо и да се изборимо за промену актуелне ситуације.

Подели на мрежама

Повезани чланци