By Након дуже поетске паузе, од више од 30 година, из штампе је изашла четврта збирка поезије пријепољског песника Драгослава Бата Бабића под називом “Ручак на облацима“. У збирци, у којој преовладава мисаона, односно рефлексивна поезија са понеком чисто љубавном, налазе се и две песме које су добиле награде Књижевног клуба „Иво Андрић“.
У једном селу
На самом рубу
Стварности
У зрелом шљивику
Заспала девојка
Са врха планине
Ветар јој косу дотиче
Са извора бук отиче
Све пеге са лица
Побркали се снови
У васиону се просуше
У једном селу
На крају једне приче
Песма „На крају једне приче“ само је једна од 83 песме која је нашла своје место у најновијој збирци поезије Драгослава Бата Бабића која носи симболичан назив „Ручак на облацима“, која представљао песников начин прихватања стварности. Према речима рецезента књиге Јована Милановића веома је тешко продрети у Бабићеву поезију, јер он меша сновидно и реално, односно будан снева и доживљава различите визије.
У овој књизи се може видети да су облаци веома близу, као исве остало, само можда физички нисмо близу. Ми, ако хоћемо, можемо да створимо не само облаке, већ много тога, али код народа постоји брана и обично стану на првој степеници – каже песник Драгослав Бато Бабић.
Бабић је објављивао поезију у разним листовима и часописима, а заступљен је у великом броју зборника и збирки поезије. Учесник је многих престижних фестивала, а за своје поетско стваралаштво до сада је награђиван више пута.
Највеће признање мије за најлепшу љубавну песму, коју сам добио и ове и прошле године од Књижевног клуба “Иво Андрић” из Београда. Они сваке године додељују награду за најлепшу и најбољу песму љубавне поезије – поносан је Бабић.
Бабић пише поезију од ране младости . Ово му је четврта збирка поезије, а како каже има материјала за још два рукописа.
Радио сам доста на томе, тражећи себе, тражећи простора за више ваздуха, за боља размишљања, за бежање од стварности која нас са свих страна спопада. У поезији налазим мир. Сви ми треба да одемо мало да прошетамо, осврнемо се око себе, јер свако то везивање за неке проблеме, за решавање или нерешавање тих проблема води нас у другу крајност – истиче Бато Бабић.
Бабић песнике доживљава као људе који покушавају да код обичног човека створе визију могућности живљења у мислима и размишљањима.
Поезија је једна од ставри која читањем, али и писањем, може да допринесе човеку да буде део космоса, део ставрања неког другог свог света у свему томе – закључује пријепољски песник.
Збирка песама „Ручак на облацима“, чије издавање је аутор сам финасирао, ускоро ће бити промовисана у Београду и у још неколико градова у Србији. Нешто касније аутор планира промоцију и у родном Пријепољу.
Ко је тај Сергеј Наташа
Зашто си подвукла линијом
Нека имена
Челичне мреже
На прозорима
Писма без адреса
Путују вековима
За један поглед
Умиру годинама
Зашто плачеш Наташа
Када смо већ одавно
Само у песмама
