Фестивал домаћих производа нашег краја, који је по четврти пут организовало Удружење грађана „Седобро“, окупио је ове године 19 излагача из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Међу њима се нашло и неколико жена које су богату и разноврсну понуду сајма употпуниле својим ручним радовима, плодовима традиционалних техника и старих заната.
Група жена из Нове Вароши пре 12 година основала је Удружење „Стари занати за ново доба“, које се бави разним ручним радовима и занатима. Њихове чланице се са пуно љубави труде да сачувају традиционални начин израде одевних и других предмета који су се некада користили у овим нашим крајевима. Део свог богатог асортимана изложиле су на овогодишњем фестивалу у Пријепољу.
Ми користимо традиционално ткање, плетење, везење, златовез, за који смо имали обуку коју смо завршиле, јер се показало велико интересовање за ту стару технику веза, премда изгледа да ово ново време не препознаје квалитет и вредност тих радова. Ми ћемо сачувати начин на који су радиле наше мајке и баке, бар за израду одевних предмета за своју породицу, а то су топле чарапе, капе, рукавице, подметачи и све оно друго онога што нама буде занимљиво и потребно – каже председница Удружења „Стари занати за ново доба“ Бранкица Ратковић, .
Своје рукотворине на овогодишњем Фестивалу домаћих производа нашег краја изложила је и Славојка Марковић из Источног Сарајева која је још као девојчица научила да плете, хекла и везе. Осим израде капа, рукавица, чарапа, столњака, везених кошуља за фолклор, као посебно захтевну технику издваја све популарнији златовез.
То је нешто што сам почела да радим пре можда 10 година, али на малим делићима платна. То је много, много тешко. Конац сам морала да набављам из Македоније. Везе се на танкој чохи, коју набављам из Грчке. Тај конац, односно златовез је толико танак, да је буквално невидљив када гледаш у ту једну нит. Ову слику сам радила 2,5 године. Умало је нисам бацила и рекла сам да нећу никад више. Први пут је излажем овде – објашњава Славојка Марковић из Источног Сарајева док нам показује свој рад.
Стана Недовић Морачанин из Ужица традиционално се одазива позиву организатора. И ове године је желела да својим производима улепша фестивал домаћих производа нашег краја и допринесе развоју старих заната.
После неког дужег периода проведеног у здравственом туризму, вратила сам се својој љубави – ручним радовима, пре свега дизајну и изради старинског накита. Између осталог сам и ароматарапеут и својим мелемима покушавам да лечим на неки другачији начин. Постоји једна наша екипа која долази са сајма на сајам, од Источног Сарајева до Рудог, Бања Луке, Пријепоља и увек се радо одазивамо. Поред дружења и очувања саме традиције свој допринос дајемо и хуманитарним уделом, како кроз наше рукотворине тако и са новчаном подршком сваком хуманитарном пројекту – каже Стана Недовић Морачанин из Ужица.
Све је мање оних који негују овакве и сличне старе занате, као и оних који купују ове производе. Зато се за овај посао не може рећи да је исплатив, већ се ради искључиво из љубави. Упркос свему томе, ове вредне жене својим залагањем настављају да негују традицију, која се преноси са генерације на генерацију. Једна од ретких прилика да промовишу свој рад су управо сајмови и разни фестивали, као што је Фестивал домаћих производа нашег краја.

