Садња медоносних биљака шанса за унапређење пчеларства у Пријепољу

Садња медоносних биљака шанса за унапређење пчеларства у Пријепољу

Медоносна флора у нашем крају из године у годину слаби, што је један од основних узрока смањења просечног годишњег приноса меда по кошници. Како би прекинуо овај негативан тренд, искусни пчелар Марко Мандић решио је да ствари узме у своје руке – направио је пројекат, засадио биљке које ће омогућити повећање приноса меда, али и унапредити већ богат асортиман лековитог биља, по коме је полимски крај познат.

Своје 50 година дуго искуство у пчеларењу Марко Мандић је искористио да осмисли и делом реализује један иновативан пројекат садње медоносног биља у свом родном селу Страњани, које је од Пријепоља удаљено 33 километра.

Семе је већ дало прошле године резултате, фацелија је заиста вредна сејања. Са њом можете и време да прилагодите јер 40 дана од садње већ цвета и имате мед, а ви након тога можете да одлучите да и ћете пчеле зазимити са тим медом или оставити себи. Пауловнија се тешко одржава у првој години јер је осетљива на мраз, касније је лакше, а већ у трећој години, негде у априлу или мају цвета. То је заиста и квалитетно дрво за намештај и грађу, али је и медоносна биљка. Еводија је такође одлична што се тиче медења, али њена дрвна маса није сјајна као пауловнија, која се у свету цени као најбоље дрво – каже пчелар иноватор Марко Мандић.

За садњу је разорао ливаду на око 800 метара надморске висине, где је засадио медоносно и лековито биље, као и око 350 садница медоносног дрвећа, поставио заштитну ограду како би избегао посете дивљих животиња. Све то га је коштало око четири и по хиљаде евра. Истиче да је ово покушај да пчеларство у Пријепољу и околини поврати стари сјај, иако је услед претеране употребе пестицида и смањења сточног фонда дошло до промене екосистема.

Док сам у Страњанима држао пчеле, пре 30 година, ја сам цедио тамо два пута, најбољи мед који може да постоји у земљи и можда у свету. Екосистем је био нетакнут, а ако се два пута цедило то је значило најмање 20 кг најквалитетнијег ливадског меда по кошници. Кад је нестало сточног фонда и ливаде се престале обрађивати, било је пуно мање меда у овом стационарном пчеларењу. Пут је јако лош и ја сам био принуђен да преселим пчеле, прво у Велику Жупу, а онда у Пријепоље поред гимназије – каже Мандић.

Мандић истиче да је тражио помоћ од Општине Пријепоље за овај пројекат, али да није наишао на подршку. Поред медоносног, планира и садњу лековитог биља попут жалфије, лаванде, рузмарина, мајчине душице и босиљка, које ће након цветања и само доносити приход од продаје. Прве ефекте овог иновативног пројекта већ је осетио, јер су пчеле у Страњанима дале за 30% више меда од пчела које су биле стациониране у Пријепољу.

Истиче да су лоши путеви према селима велика препрека развоју пчеларства, али и да пчелари сами морају да преузму иницијативу и утичу на повећање медоносног биља. Свој рад не треба да базирају само на производњи меда, већ да акценат ставе и на друге пчелиње производе попут полена, перге, прополиса и матичног млеча, који имају велику лековитост и веома су тражени на тржишту.

Подели на мрежама

Повезани чланци