Салих Хаџифејзовић, власник компаније “Салкано”: Правим највећу фабрику за производњу бицикала у Турској

Салих Хаџифејзовић, власник компаније “Салкано”: Правим највећу фабрику за производњу бицикала у Турској

Пријепољац Салих Хаџифејзовић, сада Акгул, власник компаније “Салкано” у Турској, који је и почасни конзул Републике Србије у турском граду Едирне, почео је свој бизнис у радионици од 16 квадрата, а сада гради фабрику од 45.000 квадратних метара. О свом пословном, али и животном путу, који је започео у Милошевом долу а наставио у Истанбулу, говорио је за ТВ Форум у турском граду Бурси.

Свечаном именовању Зарифа Алпа из Пријепоља за почасног конзула Републике Србије у Бурси, присуствовао је и његов велики пријатељ, сарадник и земљак, Салих Хаџифејзовић, који је као седамнаестогошњак, без знања језика, са породицом отишао у Истанбул 1963. године. Након неколико година проведних у фабрици веш машина и служења војног рока, одлучио је да постане сам свој газда. Почео је производњу дубака за децу, у радионици у кући, површине 16 квадратних метара. Током Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године посетио је фабрику бицикала “Унис”, где је купио један бицикл и понео у Турску, јер је схватио да би и он могао да их производи.

Те године сам направио 250 бицикала, под тешким условима јер нисам имао машине. Продао сам 125, а следеће године сам направио 1500 и то сам продао. 1991. године био сам у Тајвану са пријатељем и видео маунтинбајк, брдска бицикла и видим сви их имају. Ја сам наручио 2500 делова да урадим и ја. Тако да сам ја први у Турској почео да правим та бицикла. Од 80 метара сам направио радионицу од 300 метара – прича Салих Акгул (Хаџифејзовић), власник компаније “Салкано”.

Бројке су из године у године, уз много рада и залагања, брзо расле.

Сада дневно можемо да произведемо 1000 бицикала. Имамо 180 запослених. Сада правим фабрику површине 45.000 квадратних метара, што ће бити највећа фабрика за бицикле у Турској, али и региону – каже рођени Пријепољац, са вишедеценијском адресом у Истанбулу.

Као почасни конзул Републике Србије у граду Едирне има веома добру сарадњу и везу са Србијом, а сматра да људи као што је он, морају дупло више да раде од оних који живе у земљи где су се родили.

Ми исељеници из бивше Југославије и свих балканских земаља морамо дупло да радимо, у односу на Турке овде рођене. Зашто? Зато што имамо једну земљу где смо рођени и земљу где живимо. Морамо да радимо за обе земље – закључује.

Велика пријатељства и успомене вежу га за родни крај, па је из Турске велике поздраве упутио својим пријатељима и рођацима у Пријепољу, пре свега кумовима Пејовићима из Седобра. На крају сусрета, поклонио нам је књигу “Никад не губи наду” у којој је описао свој животни пут, који је свакако неуобичајен и занимљив.  

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци