By У Гостуну код Пријепоља у суботу, 4. априла обележена је 22. годишњица трагедије у којој је 12 бугарских ђака из града Свиштовa погинуло када је њихов аутобус слетео у реку Лим. Том приликом венце на спомен обележје „Анђели са Лима“ положили су представници општина Пријепоље и Бијело Поље и делегације амбасада Бугарске у Србији и Црној Гори.
На годишњицу трагедије у којој је страдало 12 ученика из Свиштова, који су се враћали са екскурзије у Дубровнику, венце и цвеће на спомен-комплексу у Гостуну положиле су делегације амбасада Бугарске у Србији и Црној Гори, као и представници општина Пријепоље и Бијело Поље, одајући пошту невино настрадалима.
Већ 22 године обележава се овај тужан дан, када је 12 бугарске деце прерано отишло и напустило овај свет. Наравно, за мене то нису била само деца – то је била моја генерација. И сам се сећам, као дете, колико је то оставило трауме на све нас овде у овом окружењу, и у Пријепољу и у Бијелом Пољу. Општина Пријепоље ће се увек трудити да овај дан обележи како доликује и надамо се да ћемо то, наравно у сарадњи са представницима Амбасаде и представницима из Бијелог Поља, чинити и убудуће – рекао је председник Општине Пријепоље Драго Попадић.
Делегације бугарских амбасада у Србији и Црној Гори не заборављају све оно што су мештани и спасиоци из Пријепоља и Бијелог Поља учинили тог кобног 4. априла 2024. године.
То је несрећа која повезује наше грађане и наше народе. Захваљујем Општини Пријепоље и Општини Бијело Поље што већ толико година чувају и обележавају овај датум. Нажалост, не можемо децу вратити, али живимо за живе и то је симбол повезаности, симбол човечности. Захваљујемо се свим спасиоцима који су тада били тамо – истакао је амбасадор Бугарске у Црној Гори Стефан Димитров.
Сличну поруку упутио је и заменик амбасадора Бугарске у Србији Огњан Сидеров.
Зато ћемо увек бити овде и одавати почаст бугарској деци, и увек ћемо бити искрено захвални Општини Пријепоље, Општини Бијело Поље, људима који су спасавали децу из аутобуса, свима који су могли да помогну, свим грађанима на топлини, спремности и на томе што одржавају овакав леп споменик – додао је Сидеров.
Обележавању годишњице трагедије у Гостуну присуствовали су и представници општине Бијело Поље.
Ова велика трагедија зближила је Бијело Поље, Пријепоље, али и Црну Гору, Републику Бугарску и Републику Србију и показала је да у најтежим тренуцима можемо бити заједно и солидарни. Ово је својеврстан споменик храбрости – симбол емоције и трагедије, али и заједништва које нам је отворило пут да заједно функционишемо и да се дружимо и убудуће – поручио је председник Општине Бијело Поље Петар Смоловић.
У тренутку несреће у аутобусу се налазило 48 ученика и наставника. Животе је изгубило 12 младих, док је 36 путника спасено. Њихова лица су на спомен-обележју у Гостуну које не дозвољава да сећања избледе.
Најмлађа жртва те априлске трагедије имала је само 11 година, а најстарија 18. Већа несрећа спречена је захваљујући огромној храбрости и пожртвовању мештана Гостуна, Бродарева, Пријепоља и Бијелог Поља, као и бројних спасилачких екипа.
Међу првима који су притекли у помоћ био је и Изудин Пушија из Бродарева, који и данас, после више од две деценије, памти сваки детаљ трагичне ноћи и редовно одаје почаст страдалим ђацима.
Оно што се десило те ноћи била је катастрофа. Били смо ту близу када је возач истрчао и рекао да је аутобус слетео у Лим. Скочили смо у воду, попели се на аутобус и на онај отвор где се могло прићи. Ту смо почели да извлачимо људе. Касније је стигао конопац, па смо и помоћу њега извлачили. Прво су покушали чамцем, али се чамац преврнуо. Сви су учествовали, нико не може да се издвоји и каже да је само он нешто урадио. Када се све сабрало, од 36 њих који су били у аутобусу, 12 се утопило. Било је потресно, неописиво. Туга је велика – дванаесторо деце је страдало, и знате како је – са пуно емоција и после толико времена говори Изудин Пушија.
Као трајни подсетник на ову трагедију, годину дана након несреће на месту где је аутобус слетео у Лим подигнут је споменик „Анђели са Лима“, дело бугарског вајара Веждија Рашидова. Овај монумент, висок 11 метара, остаје симбол сећања, али и трагедије која је заувек повезала три државе и њихове народе.
