Аутор/ка: На платоу Дома културе Пријепоље четврти пут је уприличен културно – забавни програм под називом „Севдах уз ружу“. Љубитељи сока и посластица од руже имали су прилику да се упознају са начином њихове припреме, а могли су и да уживају у звуцима севдаха у извођењу врсних интерпретатора Весне Хаџић из Босне и херцеговине и Ринга Хамидовића из Сјенице.
„Севдах уз ружу“, као аутентична манифестација коју је Дом културе покренуо у оквиру програма на босанском језику, четврти пут је на једном месту окупио заљубљенике у ружу и севдах, два веома важна елемента бошњачке културе. Идејни творац ове манифестације је пензионисани уредник програма на босанском језику Дома културе Ибрахим Аличковић.
Манифестације се одржава од 2019. године и прве две године је подржало Министарство културе и информисања. Ове две године је изостала подршка ресорног министарства, али нас то није спречило да одржимо манифестацију. Надамо се да ће публика уживати и да ће сама манифестација прерасти у традицију – каже уредница програма на босанском језику у Дому културе Емира Ровчанин.
Претходне вечери иста манифестација је одржана и у Бродареву.
Исто као што се трудимо да ове програме прикажемо публици у Пријепољу, трудимо се да стигне и до оних којима Дом културе није близу. У овом случају је то било Бродарево. Заиста је ноћ протекла у једној сјајној атмосфери. И у наредном периоду ћемо се трудити да сви програми Дома културе достигну ниво какав и доликује овој установи – каже директорка Дома културе Пријепоље Адмира Хамидовић.
Љубитељи сока и посластица од руже имали су прилику да се упознају са начином њихове припреме, али и да их дегустирају. За то су се побринуле вредне мајсторице које су се потрудиле да припреме довољне количине сока и слатког од помало заборављене ђулбешећер руже.
Ова ружа само једном цвета и то у мају и онда када процвета, убере се и припрема се сок. У другом делу године се то не може радити. Верујте, како је почела ова манифестација „Севдах уз ружу“ много се више ружа и кисели, али и сади, мада је у Пријепољу то увек живело – каже врсна мајсторица за припремање посластица од руже Мелка Хаџагић.
За добро расположење публике ове године побринуло се двоје врхунских интерпретатора севдалники – Весна Хаџић из Босне и Херцеговине и РингоХамидовић из Сјенице, уз пратњу виртуоза на хармоници Зорана Павловића Боћинца.Иако је често пролазила кроз Пријепоље, Весна Хаџић је први пут боравила у граду који је оставио снажан утисак на њу.
Доста тога сам сазнала о овом лијепом граду и одавно нисам осјетила да неки град има толику душу. Овај град је пун зеленила, чисте реке и прелијепо је заиста – преноси нам утиске Весна .
Ринго Хамидовић од малена негује традицију севдаха.
Севдалинка је једно благо. Њена највећа вредност је у томе што нико не може да је присваја да је његова. Севдалинка је пјесма свих народа на овим просторима, и припадника исламске и православне вероисповести. Њу су писали и Бошњаци и православци, чак и Хрвати. Једном речју, то је благо код свих народа у овој држави. Повезана са њом је свакако и ружа, која се конзумира како код Бошњака тако и код православаца, тако да је то један добар спој – каже Ринго Хамидовић.
Да постоји веза између руже и севдаха потврђује нам и Весна.
Ружа као цвијет је опевана у многим песмама, а посебно у севдалинкама, на пример у песмама Јутрос ми је ружа процветала, Ево ову румен ружу, Цветала ми ружа на пенџеру … а 1902. године познати мостарски пјесник написо је једну од најљепших пјесама Гонђе ружо у зеленом саду тако да се ружа заиста често поминје у пјесмама – истиче Весна Хаџић.
О култури и традицији Бошњака и култу руже говорили су мештани и мештанке Пријепоља, који су уз звуке севдаха, до касних вечерњих сати, евоцирали успомене на нека давна времена.
