By Сезона противградне заштите почела је 15. априла, а ове године око 82.700 хектара пољопривредне површине у општини Пријепоље браниће 12 стрелаца из шест активних противградних станица. Прелазак на аутоматски систем противградне заштите, који се већ дуго најављује, ни ове године се неће реализовати у овом делу Србије.
Око 82.700 хектара под њивама, вртовима, воћњацима, виноградима и ливадама у општини Пријепоље од градоносних облака браниће се ракетама из шест противградних станица, мање од половине колико је првобитно планирано.
Првобитно је било планирано 14 противградних станица. У старту две противградне станице нису функционисале због нерешених имовинско правних односа. Две станице последњих година не раде јер је дошло до квара на опреми и има назнака од РХМЗ –а да ће се те станице поправити, ради се о станицама у Хисарџику и Орашцу. У четири противградне станице нема довољно заинтересованих стрелаца да раде на тим местима. Свега је у функцији шест противградних станица – Аљиновићи, Каћево, Душманићи, Думљани, Јабука и Балићи – објашњава шеф Одсека за пољопривреду ОУ Пријепоље Ифет Хамзић.
На станицама је ангажовано 12 стрелаца, којима држава исплаћује по 4.500 хиљаде месечно, док општина Пријепоље помаже у финасирању дизел горива.
Тако је за ову годину планирано из локалног аграрног буџета 400.000 динара за помоћ стрелцима за набавку дизел горива. То испада 33.000 по једном стрелцу за шестомесечно брањење. РХМЗ као државни орган би требало да испуњава све обавезе према стрелцима и да набавља ракете којих за сада има довољно и врши се расподела зависно од потребе, тако да општина за ову годину није планирала набавку противградних ракета. Увек је дискутабилно да ли је то законски дозвољено јер се ради о експлозивним средствима са којима мора да руководи Центар за ванредне ситуације МУП-а Србије – истиче Хамзић.
Аутоматски систем противградне заштите који ресорно министарство већ пет година поступно уводи на територији целе државе, ни ове године нећ стићи до овог дела Србије.
Негде је у прошлој години било најава да ће Радарски центар Сјеница бити један од следећих у ком ће се увести аутоматски систем противградне заштите међутим, ту још ништа није предузето. Због тога се и не предузимају неке активније мере везано за рехабилитацију и поправку ових станица које су тренутно у функцији. Надати је се да ће се ова противградна заштита бити у неком периоду на овом подручју, али немамо сазнања да се ради нешто активније за ову годину – додаје Ифет Хамзић.
Улагање у противградне мреже и осигуравање засада су мере превенције на које би пољопривредници у Пријепољу требало више да се ослањају, јер поред штете коју може да направи град, „фабрике на отвореном“ у великој мери зависе од временских услова истиче Хамзић. Доказ је и скорашњи априлски мраз који је „обрао“ добар део овогодишњег рода воћа.
