Могу ли идеје антифашизма опстати у времену када ревизионизам све више узима маха, без адекватног отпора система? Коме иде у прилог затирање вредности антифашистичке борбе и ко је дужан да спаси друштво од склизавања у тоталитаризам, који има елементе фашизма? На ова и још бројна питања одговоре су покушали да дају присутни на скупу „Антифашизам данас“, који је организовао Иницијативни одбор антифашиста Пријепоља.
Свесни да тековине антифашистичке борбе све више падају у заборав, шта више, покушава се наметнути сасвим нов образац сећања на славну историју, из Иницијативног одбора антифашиста Пријепоља покушавају да томе стану у крај. Касно или не, тек њихов скуп показао је да воља појединаца постоји, али да ли и већине?
Циљ нам је да проговоримо да у овој средини која има јаке слободарске традиције, у Првом светском рату око 1.530 бораца, а у Другом око 3.000 учесника ослободилачког рата, заслужује да ти људи имају третман у памћењу, поимању и историјској традицији и култури сећања на други начин. Све се ревидира, од усменог исказа до бројних текстова – каже Љубиша Вуковић, један од чланова Иницијативног одбора антифашиста Пријепоља.
Скупу су присуствовали и говорили представници Савеза антифашиста Србије Златоје Мартинов и Александар Краус. Истичу да утешно није, али је и тачно да ревизија историје није само захватила Србију и регион, већ цео свет.
Фашизам јесте побеђен војнички 1945. године, али не и политички. Он се јавља с времена на време у време кризе светског капиталистичког система, понекад у латентном облика, а понекад и отворено. У овој епохи, ми смо сведоци не неког латентног пузања фашизма, него његових отворених елемената. То се дешава и у земљама за које се не би могло рећи да су фашистичке и у онима које су претрпеле велике жртве у Другом светском рату, управо од наци-фашизма. За мене је популизам само један обични еуфемизам за фашизам, или барем његов елеменат. Не мислим да постоји фашизам као онај историјски, као што је био у Италији или као нацизам у Немачкој, али његови појавни облици постоје у свим земљама – прецизира председник Савеза антифашиста Србије Златоје Мартинов.
На скупу присутних млађих људи тек неколицина, што је неколико пута наглашавано као проблематично.
Већ 35 година ми имамо једну опасну индоктринацију и веома сам забринут за нашу омладину. Људи који сад имају 40 година, они нису живели у социјализму, нису учили из уџбеника из којих смо ми учили. Имају сасвим другачије погледе и то може бити опасно, тако се стварају нове генерације које имају све мање знања, која се базирају на фалсификатима и ревизији историје – каже Мартинов.
На скупу је дат предлог да Иницијативни одбор у будућности пошаље захтев Министарству културе да се уклоне четири споменика која носе имена људи који су, како кажу, наводно погинули од комуниста. Они су само један облик прекрајања историје, сматрају из Одбора и кажу да су за то прикупили довољно доказа.

