Средњовековни град Милешевац – пројекат рестаурације до краја године?

Средњовековни град Милешевац – пројекат рестаурације до краја године?

Средњовековни град Милешевац статус непокретног културног добра стекао је 1947. године. Крајем седамдесетих година је делимично археолошки истражено, а на самом локалитету су изведени и конзерваторско-рестаураторски радови. Туристичка организација Пријепоља од прошле године, уз подршку ресорног министарства, реализује пројекат обнове овог утврђења, а недавно расписана јавна набавка за израду пројектно-техничке документације за реконструкцију и санацију унутрашњег утврђења са спољном капијом је обустављена јер није било заинтересованих. Други јавни позив биће објављен за неколико дана, а у Туристичкој организацији се надају да ће пројекат рестаурације бити завршен до краја године.

Пројекат вредан 3.500.000 динара подразумева израду пројектне документације која ће бити основа за конзерваторско-рестаураторске радове на реконструкцији и санацији унутрашњег утврђења средњовековног града Милешевац са спољном капијом. Према мишљењу Републичког завода за заштиту споменика културе, који је крајем фебруара доставио услове, потребно је извести  геотехничка и археолошка истраживања терена као и узорковање градивних материјала тврђаве, затим геодетска, снимања 3Д скенером и фотографска снимања комплекса. 

Средњовековни град се први пут у историјским изворима помиње 1444. године, али се претпоставља да је подигнут у првој половини 13. века, непосредно након изградње манастира Милешева. Сматра се да му је основна намена била заштита самог манастира, као и некадашњег дубровачког трговачког пута. Извори га помињу 1448. и 1454. године и тада се налазио у склопу земаља Стефана Kосаче, да би под власт Турака трајно пао 1465. године.

Сама тврђава се састојала од цитаделе смештене на врху, која је била ојачана двема квадратним кулама, на западу и истоку, спојених бедемом. Око ње се ка југу ширило утврђење ојачано још једном квадратном кулом, док су још две куле биле смештене као истурене осматрачнице ка самом манастиру.

Турски путописац Евлија Челебија у својим записима навео је како је ово утврђење обишао у 16. веку и да је уочио дванаест кула, од којих су данас сачувани остаци четири.

Подели на мрежама

Повезани чланци