Шта кажу Пријепољци и Пријепољке – колика је минимална плата потребна за живот?

„Минимална плата довољна да би човек преживео? 20 хиљада – да једе паризер и пасе траву, 50 хиљада – да плати дажбине и да се скромније храни, 100 хиљада – да мало нормалније живи, али да пази како троши паре“, један је од одговора који смо добили на питање о минималној заради потребној за живот у Пријепољу.

Добили смо мноштво различитих коментара и одговора на нашој страници и групи на друштвеној мрежи Фејсбук, а највише је оних који сматрају да би око 100.000 динара била права мера зараде за живот, односно, како су многи то дефинисали, за пристојан живот, а не само пуко преживљавање.

„100.000 минимум. Две стоје на породицу. Да би био нормалан живот“.

„У ком год моменту, брачни пар минимум са републичким просецима за нормалан живот и функционисање једне породице. Значи у овом моменту двоје по 95.000 динара“.

„100.000 динара реално, све је отишло горе, а радна снага стоји на истом“.

„Минимум 1000-1200 €, а све преко тога у складу са образовањем и позицијом“.

„Онолика колику има преседник општине и све бенефиције које му припадају“.

Осим што су показали да добро баратају са подацима, јер је републички просек у фебруару, према подацима Републичког завода за статистику, износио 94.125 динара, грађани и грађанке Пријепоља су у много одговора истакли да потребе зависе и од броја укућана, од тога колика су деца и да ли се школују, као и од места где живе, јер су комунални трошкови различити.

„Па требало би неких од 60.000 до 80.000 динара, а ко школује двоје и више деце до 120.000, али то је немогуће јер ни соц. помоћ не примају баш сви који би требали“.

„100.000 да преживи, а ко школује дјецу још толико“.

„Е па сад зависи јеси ли у кући или стану. У суштини која хиљада више. Е па сад, струја, интернет и ТВ, вода, телефон (припејд), храна (зависи колико има чланова). Сума сумарум 100-150 тисућа“.

Судећи по коментарима, Пријепољци и Пријепољке су свесни колико су просечне зараде ниже у односу на веће средине, или на главни град, што по ко зна који пут потврђује и Републички завод за статистику.

„У којој се држави налази ово Пријепоље?“

„У чему је разлика Београда и Пријепоља? Овде не живи народ?“

„Колико износи просјечна потрошачка корпа на државном нивоу. Е то је реално за ПП“.

Просечна зарада у Пријепољу, исплаћена у фебруару ове године, која је износила 70.352 динара, заостаје за републичким просеком за више од 25%. За просеком Златиборског округа, који је у фебруару износио 78.191 динар, пријепољски заостаје за око 10%, што га сврстава на претпоследње место међу 11 општина и градова у округу. Нижа примања, као и у јануару, имали су само запослени у Ариљу, где је просечна зарада била 69.591 динар. Тако се наставља невесела статистика, која показује да је Пријепоље, са нешто више од 8.000 запослених, прошле године на дну лествице просечних зарада у округу било пет пута – у марту, јулу, септембру, новембру и децембру, док је остатак године провело на претпоследњем месту.

Подаци Републичког завода за статистику показују да су просечна примања у фебруару била већа у нама суседним општинама – у Новој Вароши за скоро 3.000 динара (73.279) и Прибоју за скоро 4.000 динара (74.318). Највећу просечну плату у Златиборском округу примили су запослени у Ужицу – 86.715 динара, подаци су Републичког завода за статистику.

Доста је оних који сматрају да се рад не цени у правој мери и да послодавци недовољно плаћају запослене у Пријепољу, што ће на крају имати погубне последице.

„Послодавцима је најпаметније да добро плате радника. Последица би могла бити да неће имати ко да ради и да они сами профитирају. Епилог је нерадник који ће скупо коштати. Да се разумемо, послодавац не даје плату, он плаћа услугу нашег рада! Плата за пристојан живот је у реду да буде око 100.000–120.000 дин. Они који не могу да плате радника треба да смање обим посла на ниво који могу да поднесу или да затворе фирму“.

„Свима минималац да се не разбацујемо и да ценимо оно што имамо. Да разумеју и ови бахати лошије плаћене – шта је то сурвајвор. Сит гладноме не верује“.

„Обзиром да једемо најскупљу храну у Србији, сипамо најскупље гориво у Србији, плаћамо најскупље грејање у Србији, ја не бих ни динар повећао лични доходак него што до сад добијају запослени. Немојте ударати по буђеларима овдашњих ,,газда“. Ко би онда куповао апартмане по Београду, Сарајеву, Златибору и црногорском приморју. Немојте, ко Бога вас молим. Дајте оном ко има пуно, доста, зна он како се то чува и умножава, а овој сиротињи раји и душу узми кад за више и не вреде. Кад су у стању да свој глас на изборима продају за две ‘иљаде онда имају и за живот у Пријепољу.“