By Изложба посвећена лику и делу Стаке Скенедерове, жене која је оставила неизбрисив траг у историји Босне и Херцеговине и Србије, свечано је отворена у Музеју у Пријепољу, где ће бити доступна током децембра и јануара. Ова знаменита жена, пореклом из Пријепоља, била је пионирка у образовању жена, просветном и социјалном раду и прва учитељица у Босни и Херцеговини.
Након више од једног века Стака Скендерова вратила се у своју постојбину, да учини оно што је радила читавог живота – нове нараштаје подучи историји и својим коренима. О њеном животу, али и свему ономе што нам је у амнет оставила, грађани и грађанке могу ближе сазнати уколико посете изложбу, која је синоћ отворена у пријепољском музеју.
Стака је повезница не само између два града: Пријепоља и Сарајева, него и бар четири државе. Она је имала интензивне везе и са Србијом и са Русијом и са турском царевином. Стака је изузетна личност која заслужује да се врати својим коренима, а то је управо овде у Пријепољу, казала је проф. др Биљана Бабић, деканка Филошког факултета Универзитета у Бања Луци
Подаци који су доступни сведоче да је урадила много за женско образовање. У време када женама нису биле дозвољене многе ствари, она је била истрајна у својој намери да девојке добију могућност да се образују. Подучила је и извела на пут многе генерације девојака, које су касније наставиле њену просветитељску мисију.
Она је ауторка „Љетописа Босне”, рукописа који је 1858. пут Петровграда однео руски конзул Гилфрединг, њен сарадник и објавио. Тек стотинак година касније преведена је на српски у Сарајеву. Веселин Маслиша је објавио превод 1972. године. Она је сакупљачица народних српских песама, прва учитељица у Босни, добротворка и социјална радница. Отворила је прву сарајевску девојачку школу „Свети Сава” и била надзиратељица школе, објашњава Јелена Јањић, ауторка изложбе.
Издавајала се Стака како по својој памети, тако и по доброти, па су јој од у Сарајеву од милоште наденули надимак Добра госпођа. Колики су били њена улога и значај, најбоље описују пар редака Енглескиње мис Ибри, која је о Стаки говорила овако: „Она је знала да је свест оно ради чега се живи и да је љубав оно од чега живот постаје леп, зато је она љубећи слабе хтела да их обасја свешћу: просветом, зањем, науком”.
Прилог са изложбе погледајте можете погледати у видеу:
