By Подаци Пописа из 2022. године показују да је у Пријепољу 1.400 самачких старачких домаћинстава. У једном таквом домаћинству у Сопотници живи осамдесетдвогодишња Стојана Вуловић. Ипак, бака Стојана није без помоћи и подршке, користи услугу помоћи у кући, па је редовно обилази геронтодомаћица Драгана Вуловић.
Стојана Вуловић живи у пријепољском селу Сопотници. Како каже, живи и у старој и у новој кући. Радни век је провела у „Ирису“, па сада већину свог времена у пензији проводи у врту и радовима на имању. На здравље се, за сада не жали.
Па јопе’ добро сам. Највише ме, ако дуже сједим боле кољена, па не могу да устанем да пођем. Ако сам у покрету мало ми лакше. Добро сам, које су ми године задовољна сам и са здрављем и са свачим – каже бака Стојана Вуловић.
Иако живи сама, бака Стојана није без помоћи и подршке других. Користи услугу помоћ у кући коју пружа Центар за социјални рад Пријепоља и редовно је обилази геронтодомаћица Драгана Вуловић која се овим послом бави већ четири године и тренутно у Сопотници и Ивању има укупно десет старијих суграђана и суграђанки којима помаже.
Ту у селу имам седам корисника и мало је другачије. Некад и дете на бициклу може да им однесе намирнице и храну. Купимо из Пријепоља намирнице, донесемо им, дам сину, отера бициклом које ја користим преко Центра за социјални рад, јер сада имамо и асфалт па нам је другачије – прича геронтодомаћица Драгана Вуловић.
Више од тога, да јој купи, поспреми и очисти, бака Стојани значи што је геронтодомаћица ту у близини, а најважније што има неко да је саслуша и поприча са њом.
Да ништа друго, иксан кад проговори друкчије је. ‘Нако Бога ми ова самштиња, још увече да нема телевизора пошандрц’о би иксан. Јопе’ онако гледаш, али и то некад безвезе – описује нам самачки живот бака Стојана.
Бака Стојана, Драгану дочекује са колачима и пршутом, а Драгана се потруди да своје кориснике некада обрадује домаћим купинама или домаћом суканом питом.
Није моја обавеза да спремим питу, али ја то са задовољством, правим за себе и мужа и онда направим две, три јуфкице више, однесем бакама и декама који ме са осмехом дочекају. Наравно, имају они да једу, имају своје пензије, купимо им и нарминице, али нешто им значи када донесем.Тако да сам задовољна кад њих усрећим својом причом, својим гестом, донесем намирницу, очистим, оперем и они кад остану са осмехом мени је то велико задовољство – истиче Драгана.
За баку Стојану, али и остале старије особе које обилази, Драгана је ту и мимо предвиђених четири сата у току недеље, јер њихов однос није само пословни, већ пун разумевања и подршке која им је потребна.
