By На свечаној седници Удружења пчелара Пријепоља сумирани резултати у години на измаку и уручена признања заслужним појединцима и привредним субјектима.
Једно од најстаријих и најбројнијих удружења у нашој општини – Удружење пчелара Пријепоља у свом саставу броји 198 чланова који имају укупно 6.380 кошница. У претходној години произвели су 56 тона меда. Када се подвуче црта, принос је мањи него 2020, на шта су утицале временске прилике и сеобе пчелињака.
На нашим просторима, ко није селио пчеле, имао је у почетку пчеларске сезоне неких резултата, али је то негде средином јуна стало, кренуле су велике суше и ту је што се тиче медобрања на овим просторима завршено. Селећи пчелари су имали успеха ове године. Багрем је дао солидан принос, после тога сунцокрет и липа. Ко је био на точковима и селио пчеле на више паша, он је и имао неки разултат – објашњава председник Удружења пчелара Мирсад Хоџић.
Како постићи што бољи принос уз савремене технологије и улагања која ће уштедети на ресурсима и енергији била је тема предавања Нове методе пчеларења.
Има једна стара изрека, стара најмање два века, која каже „Увек негде меди“, значи и у најгорој години негде меди. Треба да будете довољно вешти да нађете те локације и да тамо преселите своје пчеле да бисте дошли до неких количина меда и неће бити ниједне године када ћете ићи у минус. Овако, ако не истражујете терене, не планирате где ћете моћи да преселите пчеле и не постављате СМС ваге да видите какви су уноси на том терену, ви немате неку перспективу – истиче неке од савремених метода пчеларења др мед. Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.
Неминовност одрживог пчеларења, доброг приноса и на крају квалитетног производа је пчеларство на точковима.
За квалитетно медобрање један од услова је сеоба пчела. Људи ће морати да, ако хоће да се баве овим послом, изналазе начине. Да ли ће куповати платформе, да ли ће изнајмљивати камионе или превоз, остаје на њима ако мисле да имају неког успеха у послу – додаје Хоџић.
Перспектива и будућност пчеларења зависе од превазилажења главних проблема који су присутни последњих десетак година, а то су промена климе и све мање медоносног биља због замирања села и претварања ливада у шуме. Садња биља би могла бити решење, али на великим површинама.
Шта год садили, морате садити најмање, хектар или више и бирате биљке које меде и у условима суше. Рецимо, кокотац је биљка која меди и на 40 степени, преплављена је пчелама. Значи треба добро познавати све. Није довољно да будете само пчелар, треба да будете и биолог и ветеринар и трговац и маркетиншки стручњак, буквално све да бисте били успешни – закључује Живадиновић.
Свечаној седници присуствовала је заменица председника Општине Самира Ћосовић, која је изразила задовољство великим интересовањем за бављење пчеларством у Пријепољу и пожелела још бољу и медоноснију 2023. годину. Заслужним појединцима и привредним субјектима Удружење пчелара је уручило захвалнице и плакете.
