Аутор/ка: Светски дан срца, 29. септембар ове године обележава се под слоганом „Свим срцем за сва срца”. Од кардиоваскуларних болести у Пријепољу је у 2021. години преминуло 220 људи, што је трећина од укупног броја умрлих претходне године, док су болести срца и крвних судова такође и водећи узрок смртности у Србији.
У Србији је од кардиоваскуларних болести прошле године умрло 56.610 особа, док сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.
Када се говори о болестима срца, пре свега се мисли на исхемијске болести – болести запушавања крвних судова, ангину пекторис и срчани инфаркт које су често смртоносне. Ситуација је таква због неадекватног лечења и несвесног односа људи према здрављу, односно касног јављања, нелечења крвног притиска и невођењу рачуна о другим факторима ризика као што су повишене масноће, шећерна болест , болест штитне жлезде и бубрега, пушење, стресне ситуације и слаба физичка активност. Када би се људи мало више потрудили да утичу на ове факторе ризика, значајно би се ситуација поправила – објашњава специјалисткиња интерне медицине др Љубинка Пејовић.
Висок крвни притисак је водећи узрок кардиоваскуларних болести, које могу бити условљене и генетским факторима, али и последица других обољења.
Болести срца могу бити последица аутоимуних или болести штитне жлезде. Постоје и запаљенске болести, рецимо вируси који направе неку другу упалу у организму, грла, синуса, уринарну или другу инфекцију могу да направе инфекцију срчаног мишића и доведу до срчаног попуштања. Бактерије обично изазивају инфекције унутрашњег дела срчаних мишића и оштећују срчане залиске, мада се у ери антибиотика значајно смањио број упала срчаних зализака – истиче др Пејовић.
Пандемија корона вируса, тврди докторка Пејовић, додатно је допринела већем оболевању и смртности од болести срца и крвних судова.
Сада се то већ зна да је то болест ендотела – унутрашњег дела крвних судова и његовим оштећењем стварају се услови за настанак тромбоза. Крвни суд се запуши и све што је иза тромба не добија крв и долазио до пропадања органа и ткива. Тако да је корона значајно допринела погоршању болести крвних судова и срца – додаје др Љубинка Пејовић.
Од кардиоваскуларних болести све чешће оболевају млађе особе, па др Пејовић препоручује да би све особе после 35 године требало редовно да контролишу притисак, шећер и масноће. Рана дијагностика спречава да се болест развије и доведе до смртног исхода.
