By „Сехара успомена – Билалова и Сабихина софра“ открива много више од рецепата – кроз сваку страницу оживљавају укуси, мириси и приче које се генерацијама преносе усмено, чувајући културу, традицију и сећања једне породице. Аутори, мајка и син, представили су свој кувар у Дому културе у Пријепољу, преносећи публици не само рецепте традиционалних јела бошњачке кухиње, већ и топле породичне приче које стоје иза сваког јела.
Спaјајући традицију и укусе, прошлост и садашњост, додајући мало соли, мало шећера и много љубави, Билал и Сабиха Даћић, заједно су осмислили и направили кувар који садржи много више од рецепата за припрему традиционалних jела. Он у себи носи и историју једне породице – причу која се, кроз рецепте, преносила с генерације на генерацију.
Тајна је у дуготрајном раду и труду, пре свега зато што сам ја наследник рада своје мајке. Као мали сам почео да кувам у мом граду Пријепољу, а затим сам отишао на школовање. Књига је настајала током свих тих година, иако смо је писали последњих годину и по дана, каже Билал Дацић.
Сабиха Дацић поносна ауторка и мајка истиче да значај ове књиге лежи у заједничком подухвату .Билал и ја смо успели да спојимо и традиционално и модерно. Посебно сам поносна што је и он учествовао у раду на овој књизи, јер смо заокружили једно поглавље – од његових првих почетака у кулинарству до завршетка академског образовања, прича саговорница.
Очување старих рецепата који се преносе генерацијама није важно само за културу и традицију, већ и за гастрономску понуду, јер управо они представљају препознатљиву одлику овог краја.
На националном, регионалном, а поготово на локалном нивоу, изузетно је важно да чувамо традицију, да је промовишемо и представљамо свим посетиоцима који долазе у ове крајеве, и да то радимо што више и што чешће. Тиме чувамо све оне вредности којима тежимо, али и чувамо, конкретно у овом случају, облике гастрономије који се преносе с колена на колено, објашњава Петар Васиљевић, директор Туристичке организације Пријепоље.
„Сехара успомена”, како је назван и сам кувар, баш попут шкрње чије име носи, чува сећања која не бледе. Свакоме ко је отвори, она приповеда причу о томе како се некада живело, кувало, и како су се, заједно са рецептима, преносиле тајне великих мајстора и мајсторица.
Мала сала Дома културе била је попуњена, а посетиоци промоције су осим тајни добрих јела и по неког рецепта имали прилику да пробају неку од послатица припремљених по традиционалним, али и модерним рецептима. Део средстава од продаје кувара, аутори су наменили нашој суграђанки Љиљани Петрић, која се бори са опаком болешћу.
Опширније у видеу:
