By У улици Светог Саве у Новој Вароши постоји часовничарска радња коју води жена, Тања Рољевић. Часовничарском занату научио ју је отац, а она је одлучила да крене његовим стопама и настави породичну традицију. Својим примером сваког дана разбија предрасуде о томе да је ово искључиво мушки посао.
Да би сачувала породични посао и отргла забораву стари занат, Тања Рољевић из Нове Вароши постала је чуварка времена, дословно. Она поправља сатове, а спајањем зупчаника чува и породичну традицију.
Ја нисам желела овим послом да се бавим, то је био породични посао. Често сам помагала тати у радњи, не зато што сам волела, него зато што сам морала. Тек много касније сам тај занат, који сам знала, успела и да уновчим, прича она.
Више од две деценије посвећена је занату, а за то време суочила се са бројним предрасудама које је нису обесхрабриле, већ подстакле да покаже да је женама место и у овој и у свакој другој професији.
Изађем да послужим муштерију и он ми каже: „Молим Вас позовите ми мајстора, а ја кажем: „Изволите, слободно”, али траже мајстора. После када виде да ја знам да радим, буде им занимљиво, па знају да ми поставе и неко питање. Разбију се предрасуде после добро одрађеног посла, присећа се.
Тања је свесна промена које доноси ново време, а како и не би кад време најбоље и познаје.
Много је леп занат, тежак је и стално мораш да размишљаш и решаваш проблеме. У Србији је тешко тиме се бавити, јер нема ни пуно потреба за озбиљнијим часовничарима, закључује Рољевић.
Часовничарски занат неће изумрети све док има неко да га сачува. Зато се Тања труди да својој ћерки, Искри, пренесе тајне заната, како би она сутрадан, ако то жели, постала нова чуварка времена.
Опширније у видеу:
