By Оставински поступак и положај жена у наслеђивању била је тема Отворених врата правосуђа која је организовао Основни суд Ужице у сарадњи са Врховним судом и уз подршку Комитета правника за људска права Yucom и USAID-a. Сарадња Форума жена Пријепоља и Основног суда у Ужицу на пројекту Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права подстакла је организацију скупа на ову тему. У јавној дискусији о положају жена у наслеђивању учествовала је пројектна менаџерка Форума жена Пријепоља Сања Малешић.
Пројекат „Отворена врата правосуђа“ реализује се већ пет година и представља форум за дискусију који омогућава непосредан контакт грађана и грађанки са институцијама. У више од 70 судова и тужилаштава се на различите теме организују јавне дискусије које за грађане представљају драгоцен извор информација.
Најчешће се људи одазову када имају проблем и тек тада крену да траже решење за тај свој проблем и дођу до нас. Ово је 125. догађај који организујемо и посећеност је увек велика и идеја je да имамо представнике медија кoлико год шкакљива тема била. Пре неколико месеци смо говорили о случајевима несталих беба и увек оде позитивна слика у јавност да правосудне институције отварају своја врата за грађане – истиче извршни директор Комитета правника за људска права – Yucom Момчило Живадиновић.
Истраживања која је спровео Јуком су показала да је положај жена у оставинским поступцима неравноправан у односу на мушке наследнике, и условљен патријархалним нормама и утицајем средине на жене да се одрекну свог дела наследства.
Одрицање од наследства не утиче само на тај емотивни и мтеријални тренутак унутар породице, већ утиче и на остваривање појединих права. Тако члан 82. Закона о социјалној заштити онемогућава наследнике који су се одрекли или поколонили наследство да добију новчану социјалну помоћ за време трајања вредности из те имовине. То значи да фактички, углавном жене и по десет, двадесет година немају право на новчану социјалну помоћ уколико се одрекну наследства што оне често чине. Такође, немају право на лакши третман на право на бесплатну правну помоћ, што сада, када говоримо о великом броју случајева насиља у породици, може да постане један од проблема да жене остваре своја права – објашњава правни саветник Комитета правника за људска права – Yucom Драгиша Ћалић.
Судска пракса у решавању оставинских поступака показује да се последњих година ситуација у области наслеђивања мења, и да се све више жена прихвата наследства.
Приметно је да се жене сада прихватају наследства и траже издвајање лично своје имовине из заоставштине оставиоца, где оне постају искључиве власнице једног дела имовине стечене у заједници, али се такође прихватају и дела у остатку имовине. Можда је то раније било присутно у неким сеоским срединама, међутим у последњем периоду ситуација се много променила и за градско и за сеоско подручје јер су близу Златибор и Мокра Гора, а то су атрактивне су локације – наводи суткиња основног суда у Ужицу и председница извршног и ванпарничног одељења Словенка Поповић.
Скуп је отворио и присутне поздравио председник Основног суда у ужицу Лазо Ђоковић, а у јавној дискусији поред суткиње Словенке Поповић и Виолете Александрић из Канцеларије Јавног бележника у Ужицу које су објасниле како тече оставински поступак, учествовала је и пројектна менаџерка Форума жена Пријепоља Сања Малешић која је говорила о искуству приликом реализације пројекта Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права, као и важној улози које организације цивилног сектора имају у покретању различитих питања који утичу на грађане и грађанке.
Пре свега зато што запослени у цивилном друштву активно раде са грађанима и грађанкама на терену и то у значајној мери може да допринесе да мапирамо проблеме и да у виду предлога и препорука проследимо исте даље институцијама или другим релевантним актерима како би се положај, у овом случају жена, додатно унапредио – сматра пројектна менаџерка Форума жена Пријепоља Сања Малешић.
Догађај је био прилика да представници институција правосуђа информишу и разреше поједине дилеме грађана о оставинским поступцима, чују различита мишљења и искуства у раду цивилног сектора, и најважније да се сарадња продуби и поспеши и у будућности.
