By На овогодишњим Михољским сусретима у Косатици посебну пажњу и симпатије публике заслужено су освојиле две изузетно талентоване девојчице – десетогодишња фрулашица Теодора Јањушевић и две године старија виолинисткиња Мартина Гојаковић. Обе девојчице недавно су освојиле награде, Теодора на Сабору фрулаша у Прислоници, а Мартина на Сабору виолиниста у Прањанима.
Љубав према музици и очувању традиције мотивисала је десетогодишњу Теодору Јањушевић да веома рано открије чари једног од најстаријих инструмената на свету, који се данас ретко свира међу омладином. Сигурне руке, беспрекорна техника и изражајност у свирању превазилазе њене године.
Почела сам да свирам фрулу пре годину и по дана. Још од предшколског сам имала то интересовање. Фрулу сам изабрала зато што има баш леп звук. Мени се то свидело и одлучила сам да почнем да се бавим овим. Прво ме је учио Лука Видаковић, а сада Неда Николић која ме и даље подучава – почиње причу о својим почецима десетогодишња Теодора Јањушевић.
Да њен таленат не познаје границе Теодора је показала недавно на 38. Сабору фрулаша у Прислоници код Чачка када је засијала у пуном сјају.
Наступала сам у Прислоници и освојила сам друго место у мојој категорији. Било је баш лепо и мени је драго што свирам баш фрулу и што се бавим овим – каже Теодора.
Своје умеће на виолини на Михољским сусретима у Косатици још једном је показала и Мартина Гојаковић, која виолину свира од своје осме године. За четири године освојила је бројне награде, последњу пре десетак дана на Сабору виолиниста у Прањанима, потврдивши да је пред њом озбиљан музички пут.
Ове године сам у Прањанима освојила Златну виолину Србије и награду за најбоље одсвирану песму. Било је стварно тешко, али сам успела. Свирала сам песме „Маленим сокаком“, коло „Шилетову Шумадинку“ и „Звездино коло“. Стварно је било тешко. Баш је била јака конкуренција – преноси нам своје утиске са овог такмичења Мартина Гојаковић.
Недостатак интересовања младих за очување традиционалне музике и инструмената је значајан проблем, али постоје и они који покушавају да утичу на то и да очувају ову традицију. Један од њих је и Лука Видаковић, који, иако млад, већ годинама од заборава чува звуке народних инструмената, за шта је до сада често пута награђиван.
Ја сам се определио за ту изворну свирку из нашег краја. Значи, старе изворне песме, стара изворна кола која су се играла у нашем крају. Наравно, сада имамо и подмладак, Теодору Јањушевић која се бави новијом свирком, компонованим песмама и колима, а такође и Мартина на виолини. Веома ми је драго да има неко и млађи од мене да чува нашу традицију, пре свега Србије, али и нашег краја – каже мултиталентовани чувар традиције Лука Видаковић.
Лука је поносан на Теодорине и Мартинине успеха. Труди се да своје знање о инструментима за које млади нису ни чули, шири и преноси на млађе генерације. Сматра да њихова искрена љубав према народној музици показује да традиција и даље живи у младим генерацијама.
Ја сам стварно био изненађен када сам чуо да има неко млад, поготово женско ко хоће да свира фрулу. Ја нисам био за то да је ја учим, јер ја нисам музички образован. Не знам ноте. Али сам јој показао неке основне ствари и што је најважније, она има велику жељу да учи, упорна је и ево чујемо како то звучи. Наравно, њу сада учи Неда Николић, наша позната фрулашица, најбоља у Србији. Сви смо ми ту да чувамо традицију. Мартина је иначе моја другарица, комшиница, а њен отац је био мој васпитач тако да смо сви међусобно повезани – каже Лука.
Теодорини и Мартинини даљи планови везани су за музику.Теодора планира да настави да свира и да још више напредује. Сличне планове има и Мартина.
Надам се да ћу у следећем периоду још више усавршим свирање виолине и да будем на другим бројним такмичењима – каже Мартина.
Посвећеност традиционалној музици и љубав према културном наслеђу ове две младе Пријепољке већ сада показује да су оне нова генерација чувара наше музичке баштине.
