Током епидемије без посла остала 51 хиљада особа – Отпуштања тек следе

Током епидемије без посла остала 51 хиљада особа – Отпуштања тек следе

Од 15. марта, када је у Србији због епидемије корона вируса уведено ванредно стање, до краја 2020. године за новчану накнаду, због губитка посла, конкурисало је 51 хиљада особа. Ипак, према речима директора Националне службе за запошљавање Зорана Мартиновића већи број отпуштања очекује се у првом кварталу ове године.

На тржишту рада у Србији постоји стабилност, а број незапослених је мањи него у истом периоду прошле  године, изјавио је директор Националне службе за запошљавање  Зоран Мартиновић приликом недавне посете Пријепољу. Пратећи податке лица која подносе захтев за новчану накнаду, као последицу губитка посла, каже да  није било отпуштања у већем проценту у односу на 2019. годину.

У прошлој години смо од 15. марта до краја године имали око 51 хиљаду лица која су конкурисала за новчану накнаду зато што су изгубила посао. Било је, наравно и оних лица, који су изгубила посао, али нису имала право на новчану накнаду, али не можемо да знамо зашто су они изгубили посао – каже директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Ипак, према речима Мартиновића повећање броја отпуштених очекује су у првом кварталу ове године.

То видимо сада, када поредимо јануар ове године са јануарима претходних година. Ту долази до повећања. Видећемо какав ће темпо и динамикабити. Влада Србије припрема нови пакет мера, који је председник најавио за Дан државности. Ми ових дана интензивно учествујемо у креирању тих програма, а видећемо како ће то бити дефинисано – каже Мартиновић.

Пандемија је оставила озбиљне економске последице, а највише отпуштања било је у областима које, услед епидемије, нису могле нормално да функционишу и да раде.

То је туризам, угоститељство, делови трговине, путнички саобраћај, хотелијерство – то су неке делатности у области услуга. Сви они који нису могли да раде у пуном капацитету, они су и отпустали раднике. Али, имајући у виду да је Влада помагала за исплату њихових зарада, није ни то било масовно. Очекујем да ће сада доћи до прилива лица на нашу евиденцију из радног односа. Видећемо у ком проценту, али јануар је већ показао да је то у порасту – рекао је директро Националне службе за запошљавање.

Епидемија корона вируса условила је повећану потражњу за одређеним занимањима.

Фармацеутска индустрија је одлично радила, затим они који су производили заштитна и дезинфекциона средства, они су такође запошљавали за време епидемије. Порасло је и запошљавање у области информационих услуга, које је иначе бележило динамику раста. Појачана је потражња за хигијеничарима, наравни и медицинским радницима, лекарима и медицинским сестрама, а била је и потражња за куририма и добављачима и радницима у кол центрима, јер је то је нешто што се у условима епидемије могло неометано радити – каже Зоран Мартиновић.

Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“ Зоран Стојиљковић недавно је за дневни лист Данас истако да званичне цифре, када је реч о броју људи који су остали без посла, услед кризе изазване епидемијом, треба помножити са два или три како би се добио реалан број оних који су добили отказе, јер многи радници, који су остали без посла, једноставно у тој статистици нису видљиви. Реч је о људима који су радили на црно, фриленсерима, онима који су били ангажовани на привременим и повременим пословима. Kада се сви они урачунају, јасно је да је цифра људи који су остали без посла услед корона вируса далеко већа од званичне.

Подели на мрежама

Повезани чланци