Трећина запослених у Европској унији прилагодила је посао како би бринули о деци

Трећина запослених у Европској унији прилагодила је посао како би бринули о деци

У Европској унији, 27 одсто запослених особа старости од 18 до 64 године морало је да прилагоди свој посао како би бринули о деци. Скоро дупло више запослених жена прилагођавало је обавезе бриге о деци у односу на мушкарце. Ово је показало истраживање Агенције Европске уније за статистику Еуростат за 2018. годину.

Од 308 милиона људи од 18 до 64 године старости у Европској унији, нешто више од једне трећине, односно 106 милиона бринуло је о другим лицима. Мање од једне трећине људи који су одговорни за бригу о деци користили су услуге чувања деце.

На нивоу Европске уније, најчешће пријављени разлози због којих се не користе услуге чувања деце били су „сопствени аранжмани или аранжмани са партнером“, односно 47 одсто је било оних који су пријавили да не користе услуге чувања деце, 18 одсто њих изјавили су „деца се брину о себи“ и „неформалну подршку “ пријавило је 15 одсто.

Широм држава чланица, удео запослених који су свој посао прилагодили како би олакшали одговорности за бригу о деци знатно је варирао; у распону од 7одсто у Румунији, 9 одсто у Словачкој и 10 одстоу Хрватској до 50 одсто у Холандији и 54 одсто у Шведској.

Услуге бриге о деци обухватају све облике неге које организују приватне или јавне структуре, попут предшколских установа, дневних центара, јаслица или центара за ваншколске установе. Такође је укључена организована породична брига или брига професионалних васпитача, договорена са посредничком службом или особом која је директно запослена у породици.

Обавезе за бригу о деци укључују оне који су одговорни за бригу о сопственој или партнерској деци до 14 година старости или бригу о рођацима са инвалидитетом. Људи који имају сопствено или партнерово дете које живе у њиховом домаћинству аутоматски се сматрају одговорним за бригу о деци.

У публикацији ” Родна анализа економске вредности неплаћених послова старања у Републици Србији” наведено је да су неплаћени послови старања разлог за неактивност код жена у већим процентима него код мушкараца. Стопе неактивности су и даље готово двоструко више код жена. У 2018. години стопа неактивности код жена је износила 39,4%, наспрам 24,9% код мушкараца. Брига о сопственој деци или другим лицима којима је потребна помоћ разлог је за неактивност код 7% жена и 0% мушкараца. Исто тако, породичне или личне разлоге наводи 9% неактивних жена и 5% неактивних мушкараца. Анализа је спроведена у оквиру пројекта „Родно одговорно управљање – Прерасподела неплаћеног рада“, који спроводи Агенција за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен) у Србији, уз подршку Владе Уједињеног Kраљевства и Британске амбасаде у Београду.


Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *