By Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима у 2021. години поднето је 127 пријава, а формално идентификовано 46 жртава трговине људима. Као и претходних година, већину жртава, 80 одсто, чине жене.
Доминантан вид трговине људима, присутан у половини случајева је сексуална експлоатација, затим вишеструка експлоатација, у 17% случајева, и принуда на просјачење, присутна у 10% откривених случајева. Малолетне особе су као жртве идентификоване у 37% случајева, а међу њима је 94% девојчица, подаци су извештаја Центра за заштиту жртава трговине људима, који је државна установа социјалне заштите чија мисија је да омогући да све жртве трговине људима у потпуности остваре своја права, да буду сигурне, безбедне и укључене у заједницу.
Број жртава није релевантан јер не показује величину проблема нити право стање, годинама упозоравају невладине организације које се баве превенцијом трговине људима. Напомињу да, иако је ранијих година чешћи био случај трговине држављанима страних држава у Србији, сада су жртве трговине најчешће наши држављани експлоатисани унутар земље. Они су често радно израбљивани, а многи од њих и сексуално или на оба начина.
Свако може бити жртва трговине, али нису сви у истом ризику
Досадашња пракса показује да су жртве трговине људима најчешће малолетне девојчице између 11 и 17 година , као и пунолетне девојке до 30 година старости. Девојчице се често вишеструко искоришћавају – и то у сексуалне сврхе, сврхе радне експлоатације а има и оних који су искоришћене како би се принудно удале или у порнографске сврхе. Дечаци се такође сексуално искоришћавају, иако је устаљена предрасуда да таквих ситуација нема, подсећају из Удружења грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља „Атина“.
Посебно су угрожена деца без родитељског старања, деца са изазовима у интелектуалном функционисању, деца у сукобу са законом, као и деца која излазе из система социјалне заштите (домова, васпитних установа, хранитељских породица, прихватилишта).
У Србији су последњих неколико година, посебно рањиви мигранти и избеглице, нарочито деца без пратње, због комбинације фактора – нерешеног легалног статуса у земљи, језичких баријера, смањених могућности запослења, сиромаштва и социјалне изолације. Врло често су виктимизовани од стране трговаца људима из сличне или исте етничке или националне групе од којих им зависи запослење, склониште или нека друга врста подршке.
Рањивост и тежак положај чине одређене особе подложнијим на ситуацију трговине људима од других, и управо је то карта на коју играју трговци људима јер обично вребају особе које које маштају о бољем животу, које немају запослење и пуно друштвених контаката, које имају породичне проблеме или су већ претрпеле сексуално злостављање или физичко и психичко насиље, оне који немају могућност да се образују. Посебно рањиве на трговину људима јесу маргинализоване групе, бескућници, деца у уличној ситуацији, особе које живе на граници или испод границе сиромаштва, жртве траума и злостављања и занемаривања.
Тешки услови живота и рада жртве – уцене, претње и злостављање
Жртве трговине људима живе и „раде“ у специфичним околностима које су им наметнуте, а већина, по правилу, нема слободу кретања и увек има пратњу. Трговци држе жртве у подређеном и зависном положају, уцењују их на разноразне начине, наводним дугом, претњама смрћу члановима њихове породице и деци и другим методама.
Особе које се налазе у ситуацији трговине људима могу имати чудно понашање које често подразумева застрашеност, анксиозност, депресију, покорност, нервозу и параноичност, сумњичавост, избегавање контакта очима и слично. Kод жртава је уочено да понекад не знају где се налазе, односно у ком су граду и држави, као и да немају појам о времену. Такође, могу веома бурно, најчешће преплашено, да реагују приликом сусрета са полицијом.
Трговина људима оставља трагове како на тело, тако и на психу жртве које најчешће немају здравствену негу. Неки знаци су приметни на први поглед, као што је лоша лична хигијена, неухрањеност и дехидрираност или трагови физичког или сексуалног злостављања, везивања, затварања или мучења, као што су модрице и преломи. Уочено је да жртве често оболевају од рака, дијабетеса и срчаних болести и могу имати полно преносиве болести.
Ако неко нема лична ни путна документа, мало или скоро ништа од личних ствари, као ни новац или га има врло мало, то све могу бити знаци које говоре да је реч о особи која се налази у ситуацији трговине људима, која апсолутно нема контролу над својим животом и судбином.
Kо су трговци људима – од блиских до непознатих особа
Не постоји универзалан профил трговца људима, због чега их није могуће лако детектовати и анализирати. Постоји онолико врста трговаца људима колико и начина да се људи експлоатишу. Оно што је пак свим трговцима људима на свету заједничко јесте да експлоатишу друга људска бића и то само због сопственог профита.
То могу бити страни држављани или грађани Србије, мушкарци и жене, чланови породице, чак и родитељи, партнери, познаници и странци – различитих година, брачног и социо-економског, образовног статуса. Свако од њих има своју улогу у ланцу трговине људима, од врбовања до експлоатације. Неке од њих је жртва познавала дужи временски период; с друге стране, експлоатацију може вршити и непозната особа коју је жртва упознала уживо или онлине тражећи посао, могућност за школовање у другој земљи или другом граду. Трговци људима могу функционисати и као организована криминална група.
Потенцијалним жртвама се приближавају на различите начине, укључујући директан контакт са особом или са њеном породицом и рођацима, затим лажно се представљајући као потенцијални послодавац кроз рекламе које обећавају послове и прилике за зараду или ради успостављања емотивне везе.
Принцип понуде и потражње – „профитабилна индустрија“
Kао и свака друга индустрија, у овом случају криминална, попут трговине дрогом и оружјем, трговина људима је вођена законима тржишта – по принципу понуде и потражње. Пуно фактора чине и децу и одрасле подложним трговини људима, међутим, разлог није искључиво чињеница да постоје људи који су у ризику од експлоатације. Трговина људима је подстакнута потражњом за јефтином радном снагом, услугама и проституцијом. Трговци људима виктимизују друге са жељом да профитирају из постојеће потражње тржишта. Kао узроци често се наводе глобализација, сиромаштво, незапосленост, верска, национална и етничка нетрпељивост као и ратови и природне катастрофе. Али, све док буде постојала потражња за људима као робом коју неко купује, препродаје и искоришћава, постојаће и трговци људима.
Извор: Удружења грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља „Атина“
