By Тридесет година постојања Асоцијације локалних и независних медија „Локал прес“ обележено је радно у Крагујевцу, где је одржана 30. годишња скупштина овог пословног удружења, као и панели о плурализму и независности локалних медија. Иако су били најављени као учесници, изостали су представници Министарства информисања и телекомуникација и Града Крагујевца.
На дводневном скупу, који је оджан 13. и 14. новембра у Хотелу „Каргујевац“, чланови и чланице Пословног удружења „Локал прес“, партнери и сарадници удружења разговарали су о кључним изазовима са којима се суочавају независни локални медији – од притисака и спорне расподеле буџетских средстава кроз пројектно суфинансирање, до последица новог европског законодавства на домаће медијско окружење, нових модела за финансирање локалних медија и мера за њихову заштиту, које би требало да садржи Стратегија за медије 2025-2031.
„Трудили смо се да ову 30. скупштину, која је иначе јубиларна, прославимо радно тако што ћемо са многим информације, које су везане за европске законе усвојене током 2024. и 2025. године, да упознамо наше чланство, како и на који начин они функционишу и шта је оно што очекује медијско законодавство и у Србији. То је део једног пројекта у којем је медијска коалиција, чији смо ми носећи партнер – Медијска стратегија по вољи грађана, који се реализује уз помоћ Делегације Европске уније у Србији“, казала је Снежана Милошевић, генерална секретарка Пословног удружења Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“.
Током два дана одржани су панели посвећени плурализму и независности локалних медија, улози нових закона у очувању медијских слобода, као и панел о могућностима за унапређење правилника о пројектном суфинансирању, на који су били позвани и представници Министарства информисања и телекомуникација и Града Крагујевца.
„Желимо да успоставимо некакакв дијалог за који се сви залажемо и да проверимо шта ће нас чекати у 2026. години. Хоће ли нам се поновити ова година, а сами знамо да је пројектно суфинансирање било јако проблематично и зависно од чланова комисија за које ми, као удружење и чланице Локал прес-а, сматрамо да је врло непрофесионално било одрађено бодовање, као и критеријуми за чланство у комисијама. Па су нам се тако једни те исти људи појављивали у многим комисијама и одлучивали о пројектима на локалу, као и у републици, по неким својим критеријумима и политичком нагођењу“, додаје Милошевић.
„За чланице Локал прес-а, али и све локалне медије који извештавају у јавном интересу и труде се да свој посао раде професионално, не навијајући за било коју политичку, друштвену или било какву струју, него да се заиста баве професијом, ово је тешка година, у смислу финансирања. Нажалост, имамо ситуацију да је, малтене, свако ко је пратио протесте на било који начин, остао или са минималним или потпуно без средстава на локалним конкурсима, а ништа није боља ситуација на националном нивоу. То је искуство са терена великог броја чланица Локал прес-а“, казала је Марија Обреновић, председница Управног одбора Асоцијације.
Панел „Тридесет година са и без дијалога – на прагу 2026. године“, који је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација, протекао је протекао у знаку дела назива. Иако претходно најављен, у име Министарства није се појавио посебни саветник министра Александар Лукић, који је одсуство мало пре почетка образложио неодложним обавезама. Слично се догодило и са представницима Града Крагујевца, тако да до дијалога није дошло ни овај пут. Скупу су присуствовали представници Мисије ОЕБС-а у Србији.