У борби са лажним вестима млади препуштени сами себи (ВИДЕО)

У борби са лажним вестима млади препуштени сами себи (ВИДЕО)

Поплави дезинформација изложени су сви, а нарочито млади, због времена које проводе на интернету и друштвеним мрежама. Истраживања која смо радили протекла два месеца показују да се скоро 80 одато испитаника са лажним вестима сусретало свакодневно, а сличан проценат забележен је и код популације старости до 30 година. Млади сматрају да се могу изборити са овим проблемом али и да се у тој борби препуштени сами себи.

Развој интернета и трка за зарадом на многобројним друштвеним мрежама и порталима основни су разлог пораста броја лажних вести у дигиталном свету. Млади сматрају да су изложенији лажним вестима али и да их могу препознати, пре свега захваљујући искуству и проверавању информација.

Минела Рондић

„Већина вести које се данас пласирају праве се да би заинтересовале људе и самим тим садрже велики број нетачних информација. Људи често могу на прво читање претпоставити да ли је нека информација тачна или није“, каже Емрах Халиловић, ученик Пријепољске гимназије.

„Као особа која је рано отворила профиле на друштвеним мрежама, сматрам да је пракса најбољи начин за препознавање лажних вести. Лажне од објективних вести једино можемо да разликујемо тако што упоређујемо различите сајтове“, сматра Минела Рондић, ученица Пријепољске гимназије.

„Преко свих других друштвених мрежа проверавамо информације, небитно да ли је Фејсбук, Инстаграм, Тикток, Твитер, Телеграм. Делимо их са својим пријатељима да видимо да ли су они чули за неку вест и да ли је истинита“, каже Лазар Цвијовић, ученик Пријепољске гимназије

Емрах Халиловић

Млади се у средњој школи сусрећу са појмом медија и медијске писмености али сматрају да је у образовном систему посвећено недовољно пажње овим темама. Кажу да се би требало више радити на креирању садржаја за младе, њиховом информисању као и развијању критичког просуђивања, што би допринело лакшем препознавању лажних вести. Такође, мишљења су и да се пажња овим темама мора посветити већ у основној школи јер деца све раније постају корисници друштвених мрежа.

„Треба да се много више прича и ради на томе и да се можда створе едукативни програми како би сузбили ширење лажних информација“, каже Лазар.

„Као ученица средње школе имам предмет Језик, медији и култура и мислим да се ту полако дотичемо ствари попут ових али мислим да се не говори довољно и колико би требало. Поготово у основној школи, када су деца подложнија различитим променама. Данас деца отварају доста рано своје профиле, што није за похвалу, не знају да их користе на прави начин и рационално и то доводи до великих обмана и проблема“, каже  Минела.

Лазар Цвијовић

Мање од петине младих прати свакодневно информативне сајтове и апликације, показало је истраживање Кровне организације младих Србије. Много више времена проводе на друштвеним мрежама уз друге теме. Управо зато највише их погађају лажне вести и гласине које се пласирају у оквиру њиховог физичког или дигиталног окружења и стереотипи који се намећу на друштвеним мрежама. Често, то има озбиљне последице на живот и психолошки развој младих.

„Ако име се деси тако нешто, присутно је да се особа повуче у себе, да уопште не излази из куће, да смањи дружење са пријатељима“, каже Лазар.

„Слике на интернету, које су поприлично исфотошопиране и прерађене у низу програма, постављају посебне стандарде лепоте и девојке теже ка томе, што нарушава њихово самопоуздање. И не само девојке“, каже Минела.

„Лажне вести код људи изазивају различите последице. Код неких то може бити мањак самопоуздања, код других могу да настану читави комплекси“, каже Емрах.

Две трећине младих, који су попунили анкету на порталу Форум Инфо, реклао је да се са лажним вестима сусреће свакодневно, док у испитивању КОМС-а овај број достиже 80%. Наше истраживање је показала да се скоро 44% младих са лажним вестима сусреће на друштвеним мрежама, око 23% на интернет порталим, 20% на телевизији и око 13% у штампаним медијима. Већина оних који су попунили анкету сматра да се лажне вести пласирају због повећања броја прегледа и зараде која се тако остварује. Следе они који мисле да се лажне вести креирају да би се обликовало јавно мњење и скренула пажња са правих проблема.

Подели на мрежама

Повезани чланци