Иницијатива за очување Меморијалног комплекса „Бошко Буха“ је поводoм 81 године од смрти једног од најмлађих народних хероја, на простору некадашњег меморијалног комплекса на Јабуци организовала културно-образовну манифестацију „Меморијални час – Херој без народа“. Ђацима шестог и осмог разреда Основне школе „Владимир Перић Валтер“ представљено је како је изгледао животни пут Бошка Бухе, како се градио комплекс на Јабуци и које су вредности антифашистичке борбе.
На месту где је погинуо Бошко Буха, а где су пљеваљски горани засадили 17 борића, колико је и имао година када је погинуо, одржан је Јавни час историје за ђаке Основне школе „Владимир Перић Валтер“, које је окупила наставница историје Нађа Хаџагић. Скуп са овом идејом први пут је одржан 1964. године, а касније је постао традиционалан. Данас се вредности антифашистичке борбе релативизију.
Сама чињеница да се Меморијални комплекс који носи име по Бошку Бухи данас налази у оваквом стању, вероватно доста говори о томе колико фашизам у својим савременим облицима и дан данас диже главу. Политике сећања увек креирају доминантне политичке елите, али ја се искрено надам да је историјска наука и даље наука. Верујем да бројни наставници и бројни професори историје, овим темама посвећују довољно простора. Међутим, школа заиста није свемоћна и настава историје није довољна. Не знам колико ова деца данас заиста могу да разумеју и схвате да је дечак од 15 година, силом прилика, узео пушку и почео да се бори против фашиста. То заиста делује невероватно – каже др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, која је и одржала Јавни час историје за ђаке Валтера.
Из Иницијативе за очување Меморијалног комплекса „Бошко Буха“ сматрају да је овај комплекс скрајнут, а да је самим тим из планова опоравка скрајнуто и село Јабука. Верују да би обнова Меморијалног комплекса донела добро свима.
Проблем постоји са културом сећања, проблем постоји са антифашистичким вредностима, проблем је и са политиком васпитања и образовања. Има пуно проблема, сигурно је да су идеолошки, али та идеологија функционише не тако директно. Не верујем да постоји одлука да неко стопира и пусти да ово пропада, само не постоји никаква иницијатива да се ово приведе намени – сматра редитељ Владимир Миловановић, који ради на филму о Бошку Бухи, а који би требало да буде завршен почетком наредне године.
У извођењу Рефлектор театра, Миња Богавац припремила је Сценску поему о Бошку. Поема је инспирисана Бошковим животом и борбом, али и посвећена младићима и девојкама из Алеје неустрашиве младости. Цео перформанс изведен је поред споменика Бошку Бухи.
Сви народни хероји Другог светског рата су каснијим ратовима деведесетих остали без народа. Исто тако ти нови народи који су тада настајали су остали без хероја. Веома смо расипни што се тиче наше историје, чак и да не улазимо у нека шира бављења питањима партизана и четника, на крају… ово су деца, ово су млади људи који су се запањујуће херојски борили и победили. Мислим да када причамо о народним херојима који су били толико млади, мислим да би то требало да буде нека нулта тачка где престају идеолошке расправе и да те приче ван свих идеолошких расправа могу да нас науче нечему људском и универзалном – истиче ауторка перформанса Миња Богавац, која верује да ће ова поема једном бити преточена у позоришну представу.
Ђаци из Основне школе „Владимир Перић Валтер“ обишли су све објекте у оквиру Меморијалног комплекса и од Сање Петровић Тодосијевић сазнали шта су представљали и како су настајали. Да не би све остало на усменим предавањима, побринуо се Милан Лучић из Удружења бораца потомака и поштовалаца НОР 1941-1945. године, који је ђацима поделио књигe о Бошку Бухи, аутора Бранка Зејака.

