By Јубиларна 80. годишњица победе над фашизмом, обележена је у Парку народних хероја у Вакуфу. Окупљањем испред бисти четири народна хероја из Пријепоља, желело се подсетити на вредности које су из те победе проистекле: антифашизам, слобода и солидарност.
На спомен бисте народних хероја у Вакуфу, поводом обележавања Дана победе над фашизмом, венце су положили представници Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941-1945. године из Пријепоља и Општински одбор Социјалистичке партије Србије. Уследила је химна.Хеј Словени, али је изостала химна Боже правде, јер како су организатори нагласили, на позив упућен општинској власти да присуствују скупу, нико није ни одговорио.
Уследило је подсећање да је 9. маја 1945. капитулацијом нацистичке Немачке окончан Други светски рат у Европи и да се 9. мај од тада обележава као Дан победе. Партизански покрет и Народноослободилачка борба кључни су симболи тог времена и отпора против фашизма и борбе за слободу.
Тај дан је Дан победе. Многи га данас називају даном Европе, али то је само једна фарса у односу на оно што су ови народи извојевали. Хоће да нам отму и узму нашу часну борбу против највећег зла: наци фашизма које је владало у 20. веку – истиче председник Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941-1945. године Милан Лучић.
Посебно место у обележавању завршетка Другог светског рата имају параде победе, а најпознатија и највећа традиционално се одржава 9. маја у Москви, на Црвеном тргу. Ове године присуствовао јој је и председник Србије Александар Вучић.
Прва парада победе која је одржана, одржана је 1. маја 1945. године у Београду. Командант те параде био је генерал Бранко Обрадовић, родом из Пљеваља. Он је као тешки рањеник у бици на Сутјесци, куражио све своје саборце рањенике, дао им снаге да преживе, а онда им дизао морал и рекао: „Ми ћемо победити, у Београду ће бити парада, а ја ћу бити командант те параде на белом коњу“. Тако је и било. После тога се у Москви одржавају параде победе, ево и данас. Те параде су знак неустрашиве борбе за слободу и нашег стремљења да живимо слободни као мирни људи – каже Лучић.
Свим присутним поклоњена је књига „Народ је овај умирати свико“, аутора Дика Пејатовића, старог 102 године. Књигу је посветио управо овом значајном јубилеју, а у њој, поред најзначајнијих догађаја у Другом светском рату, пише и о Јаворском рату 1876. године и Бабинској буни. У завршници званичног обележавања Дана победе, стихове песме посвећене Јосипу Брозу Титу говорила је Миња Лучић. Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у Другом светском рату на простору Југославије погинуло 1.706.000 особа. Процене су да је у свету погинуло између 50 и 80 милиона људи, од тога је цивила било између 38 и 55 милиона.
