By Камерна представа „О Срђану, које националности је истина” младих новосадских уметника, одиграна је пред пријепољском публиком. Представа говори о Срђану Алексићу из Требиња који је за време рата у Босни и Херцеговини погинуо док је спасавао свог пријатеља Бошњака.
Текст који је написала драматуршкиња Дивна Стојанов базиран је на различитим причама и сведочењима поводом трагичног догађаја у којем је 1993. године живот изгубио Срђан Алексић, младић из Требиња који је током рата у Босни и Херцеговини страдао спашавајући пријатеља Бошњака. Оно што говори искуство уметничке екипе је да су млади мање упознати са овим догађајем. Зато се поставља питање зашто се овај херојски чин не провлачи и кроз формално образовање.
Дати живот за некога је неупитно универзална људска вредност. И ја се питам зашто се са том темом не носимо са поносом, можда сам из тог питања и направио ову представу. Питање је и за доносиоце одлука у образовању, зашто млади заборављају ове приче. Ми смо ову представу одиграли више од 20 пута и у Црној Гори и у многим градовима и на фестивалима у Србији. Драго ми је да и даље има интересовања – истиче глумац и редитељ Урош Исак Младеновић.
Представа преиспитује појмове толеранције, верске и националне равноправности и релативизације истине.
Ми овде играмо више различитих људи, чак не бих рекла ни играмо, него говоримо како смо видели догађај кој се десио 1993. године на пијаци у Требињу, из различитих углова. Ми на тај начин покушавамо да размотримо шта је то истина и да ли ми уопште можемо да је утврдимо. Имали смо занимљиву ситуацију када смо играли у Српском народном позоришту у Новом Саду, Срђанови рођаци су дошли да гледају представу, тако да смо сазнали за неке информације до којих нисмо могли да дођемо приликом сакупљања грaђе за представу – каже глумица у представи Исидора Влчек.
Послати поруке о толеранцији и истини било је важно и за Дом културе у Пријепољу који је прихватио понуду да се представа игра у нашем граду. Као сарадник у реализацији идеје билo је Удружење „Youth Prijepolje“
Идеја представе је и да се са младима разговара на тему национализма и да се кроз уметност и дијалог смањи нетрпељивост између младих на овим просторима. Зато се након сваке представе на сцени одржава трибина, где актери разговарају са публиком.
