By Свој дан, 8. новембар просветни радници и раднице дочекују у борби за боља радна права, положај и плате, која, са прекидима, траје већ годинама, а посебно од почетка ове школске године. Захтеви, које су упутили Влади, нису испуњени, састанци су пропали, а протести који су одржали нису довели до жељених промена, због чега су се одлучили на зонски штрајк.
Део наставника и наставница у основним и средњим школама, ступио је у зонски штрајк 4. новембра у Београду и Пожаревцу. У плану је да се школе из различитих школских управа смењују у штрајку из недеље у недељу, и да се редовни часови скрате на 30 минута јер, по Закону о штрајку, просветни радници у Србији немају право на потпуну обуставу рада.
Имају ли права на бољи положај за који се дуго боре? Осим повећање плата свим запосленим у образовању у рангу републичког просека, они траже статус службених лица који би их заштити од све чешћих напада, као и исплату новогодишњих награда регулисану Посебним колективним уговором.
Након неколико састанка где су ресорно министарство и Влада вагали за колико одсто да повећају плате наставном и ненаставном особљу, који нису уродили плодом, дата је коначна понуда: повећање плата од 11 одсто свим запосленима у просвети и једнократна новчана помоћ од 15.000 динара. Синдикати запослених у образовању ову понуду су видели као недостојну професије, а борба за бољи положај се наставила.
Зонски штрајк у Ужицу и Чачку почиње 18. и траје до 22. новембра. Те недеље школско звоно ће се оглашавати после тридесетог минута.
