By Општина Пријепоље, у сарадњи са Удружењем ратних војних инвалида и Удружењем војних бораца 1999. године, обележила је 26 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије. Општинско руководство је организовало пријем породица погинулих бораца у ратним сукобима од 1990. до 1999. године и након тога су представници локалне самоуправе, чланови породица и резервисти положили венце на спомен обележја код железничке станице и у Хашимбеговића пољу.
Пријему у згради Општинске управе присуствовали су чланови породица 15 погинулих Пријепољаца, страдалих у ратним сукобима 90- их година. За Александар Пушицу, који је 1991. године изгубио брата Миодрага на Херцеговачком ратишту, овај дан значи много како би се отргло од заборава сећање на људе који су дали животе за отаџбину.
На жалост када се оваквим поводом окупљамо. Ја то говорим од тренутка погибије мога брата. Када је мој брат погинуо 1991. године, мој отац је замолио Бога и рекао је да се нада да ће мој брат бити последњи који ће у том рату настрадати. На жалост, није био. Многе мајке, многе породице су завијене у црно. Ја не говорим сада о Миодрагу. Ја говорим и о онима који се нису звали Миодраг, који су били друге вере, нације или било чега. Надам се да у временима која долазе, долазе неки бољи људи, долазе паметнији људи, разложнији који неће дозволити да се оно што нам је било у прошлости поново догоди и који неће дозволити да дође до братоубилачког рата – са пуно емоције нам каже Александар Пушица.
Била је ово прилика да се у разговору са председником и члановима општинског руководства чују проблеми и потребе породица палих бораца, али и оних који су бранећи земљу остали инвалиди. Међу њима је и Енис Суљевић, отац троје деце, који се пре 26 година храбро борио на Кошарама.
Да обиђемо те људе, да видимо шта им је потребно, каква је нега, јер то су мајке које су дале своје синове. Мени ћерка ради у МУП -у. Сада очекујем и унуче. Али ради три године на привременим и повременим пословима. На жалост. Не буде ли примљена за стално, читавој Србији ћу да изнесем јавно ко сам, шта сам и све остало. А ја немам чега да се стидим – каже ратни ветеран Енис Суљевић који је у рату остао без ноге.
На састанку се разговарало и о иницијативи да настрадали капетан Велиша Кијановић добије посебно спомен обележје. Једногласно је прихваћен предлог да се наредних година одвојено обележавају 24. март и дан сећања на погинуле борце из Пријепоља. Члановима породица уручена је скромна новчана помоћ која ће, према речима председника Општине Пријепоље, у наредним годинама бити увећана.
Обележавање Дана сећања на жртве НАТО агресије настављено је комеморативним скупом код спомен обележја у Хашимбеговића пољу, које је организовало Удружењем војних бораца и резервиста 1999. године. На обележју, које је подигнуто у знак сећања на рушење моста, који је у мају 1999. године два пута бомбардован, помен свим жртвама НАТО агресије служио је Митрополит милешевски Атанасије.
Сабрали смо се по тој команди да се не заборави. Не толико да се не забораве та злочиначка дела од стране бескрајно моћних НАТО савезника према једној малој земљи. Не дамо да се заборави љубав оних који свесно своје животе изложише опасности да би заштитили те невино страдале. Подсећамо на њихову доброту и њихову љубав – поручио је Архиепископ и Митроплоит милешевски г. Атанасије
За време НАТО агресије, у Пријепољу је осим моста гађан и градски стадион. Током ових гранатирања били су оштећени многи објекти. Бомбардован је и мост преко Лима у Бистрици, а пруга Београд-Бар је на више места оштећена,
Пријепоље, као и цела Србија прошло је кроз тешке тренутке. Били смо сведоци неправде, бола и туге. Али исто тако, из тог бола изашла је снага. Из тог страдања родила се одлучност да никада не заборавимо и да наставимо да градимо бољу будућност за генерације које долазе. Бомбардовање 1999. године било је тест наше издржљивости, али и подсећање на то колико су мир и слобода вредни – истакао је председник Удружења војних резервиста 1999. године Предраг Филиповић.
Бомбардовање Југославије је трајало 78 дана, а завршено је 10. јуна усвајањем резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Двадесет шест година звук сирена и даље одзвања у нашим ушима. Двадесет шест година и даље страх, и даље бол, и даље туга траје. Двадесет шест година НАТО агресије и даље је у нама. Памтимо добро сви ми, али оно што је још битније је да морамо то да преносимо и нашим поколењима која долазе, како би и они памтили ту агресију која нас је задесила – поручио је председник Општине Пријепоље Драго Попадић.
Обележавање годишњице бомбардовања завршено је одавањем почасти настрадалим у ратовима од 1991 до 200. године. На спомен обележју код Железничке станице, које је изграђено 2003. године, венце и цвеће положили су представници Општинског руководства и чланови породица.
