By Под слоганом „Вратио се Валтер“, у Пријепољу је и ове суботе организован скуп подршке студентима који је на платоу испред Дома културе окупио велики број ђака, студената и студенткиња, родитеља, просветних радника и наших суграђана и суграђанки. Осим студентима, овога пута подршка је пружена средњошколцима и просветарима.
Добро дошли храбри грађани Пријепоља. Драго ми је што смо се опет окупили у оволиком броју. Драго ми је што сте свесни дешавања око нас и што сте изабрали да не ћутите. Што ћемо заједно памтити ко је ћутао. Није мала ствар изаћи на улицу, устати и побунити се у овом малом граду, где страх и притисак долазе са сваке стране. Треба храбрости викнути “Доста је”. А мислим да говорим у име свих нас када кажем да је сада стварно доста. Ови скупови подршке су најмања ствар коју можемо урадити за студенте који нам сваки дан враћају наду у боље сутра и боре се на улицама за све нас.
Овим речима добродишлицу окупљеним грађанима и грађанкама Пријепоља на платоу испред Дома културе упутила је матуранткиња Пријепољске гимназије Нејра Хурић. Она је потом прочитала писмо подршке које је упутио глумац Аммар Мешић. Аммарово писмо преносимо у целости:
Комар Немања. Руман Анђела. Фирић Ђорђе. Фирић Валентина. Фирић Сара. Адамовић Милица. Карановић Милева. Арбутина Ћирић Сања. Хрка Стефан. Милосављевић Милош. Швоња Ђуро. Раковић Вукашин. Саздовски Васко. Раца Горанка. Ања Радоњић.
Нови Сад. 1.новембар 2024. 11.52
Пала је надстрешница. Убијено је 15-оро људи. Одговорних – нула.
Равноземљаши, другосрбијанци, четници и партизани, либерали и радикали, демократе, аутономаши, антиваксери, опозиционари и они други, бојкоташи и борбићи, зелени и леви и они десни, верници свих вера и неверници, русофили и русофоби, националне мањине и већине, радници и нерадници, ухлеби, сељаци, равногорци, сви други што носите све ове и све друге, жељене или нежељене титуле и надимке,
ПРИЈЕПОЉКЕ И ПРИЈЕПОЉЦИ, можемо ли сви заједно кад нам је заједнички циљ? Кад је непријатељ већи од сваког од нас, може ли да буде већи од свих нас заједно и наше слоге? Кад би да нам униште још оно мало државе што нам је остало? У земљи подељеној око свега, можемо ли још да будемо подељенији? Не можемо и не смемо, немамо право на то, није нам држава дата да се око ње делимо, већ да је чувамо за нас и за оне после нас, јер без ње ћемо нестати брже но што већ нестајемо.
Зато хајде да заједно станемо у строј мирних и одлучних, наоружаних гласом који морамо да подигнемо тако да нас чују сви који треба да нас чују, кичми исправљених и чела уздигнутих јер никада нисмо и никада нећемо бити робови и издајници, шићарџије и трговци душама будућих генерација. А кад одбранимо то што имамо, можемо да седнемо па да се опет делимо, али само тамо и око чега баш морамо.
Студенти су нас ујединили. Обасјали и сваког дана, сата показују нам светло. Показују нам да смо и даље држава емпатије, доброг домаћина, борбе, емоција, љубави, жали… Реке људи широм наше земље су одлучни да истрају до испуњења студентских захтева. Је л’ пратите друштвене мреже? Је л’ примећујете сузе код људи? Загрљаје? Наду? УСПЕХ И СРЕЋУ? Довели су нас до тога да сумњамо у себе, у нас, у наше пријатеље. Довели су нас до тога да сумњамо у нашу снагу. Србија и њени грађани никад нису били лоши људи. Причајте са људима, позовите их, објасните им да нема разлога за страх јер смо у овоме СВИ ЗАЈЕДНО. Ово нам је тренутак када институције морају да прораде. Када НЕ СМЕ ДА СЕ ПИТА ЈЕДАН ЧОВЕК ЗА СВЕ! Вратимо срам и стид код људи. Вратимо осмех, веруи наду учитељицама, учитељима, наставницама и наставницима, професорицама и професорима. Вратимо наду будућим генерацијама. И вратимо ИНСТИТУЦИЈЕ ГРАЂАНИМА.
А сада се обраћам вама, просветним радницима… Устаните. Реците. Покажите ко сте и реците да се не плашите. Ђаци не могу без вас. Ђаци вас моле за подршку. Ја вас молим за подршку. Будите оно што сте нас увек учили да будемо. ДА БУДЕМО ЉУДИ. Кажем углас са свима, БУДИМО ЉУДИ!
Аммар Мешић, Србин исламске вероисповести на привременом раду у Хрватској.
Уследила је петнаестоминутна тишина којом је одата почаст настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду. Након тога, у име матураната Пријепољске гимназије, који су од прошле седмице обуставили наставу у знак подршке студентским захтевима, окупљеним грађанима и грађанкама обратила се Алда Фазлибеговић. Захваливши се на подршци коју добијају, она је истакла да им присуство оволиког броја људи показује да верују у њих, а то им даје снагу.
Суочени смо са притисцима, а желимо само нормалну земљу у којој ћемо учити, студирати и радити. Кажу нам: “Учите, то је ваша једина обавеза“. Али како да мислимо само на школу када страхујемо за сопствену сигурност? Зар слобода није основно право? Не можемо да ћутимо и правимо се да је све у реду. Не штрајкујемо да бисмо избегли учење, већ да бисмо се изборили за право да учимо без страха. Жељни смо знања, али још више правде, мира и слободе. Позивамо наше професоре да буду храбри и стану уз нас. И ви сте некада били ученици. Сетите се колико вам је значила подршка. Знамо да се плашите, али верујте нам као што ми верујемо вашим лекцијама. И знамо да се над вама врши велики притисак и да вам прете отказима и раскидањем уговора, али будите солидарни и храбри, јер вас гледају садашњи ученици и све генерације пре нас. Помозите нам да уредимо ову земљу како бисмо у њој остали – поручила је матуранткиња Пријепољске гимназије.
Емотивним говором, у име родитеља матаураната Пријепољске гимназије, присутнима се обратила и грађевинска инжењерка Суада Шантић, мајка четворо деце. Она се захвалила пријепољским ђацима, јер су показали како се брани, како се бори и како се воли своја земља.
Хвала вам што нам дајете лекције. Хвала вам што сте нас пробудили и што сте нас освестили. Напоменули сте нас да је уједињење важно, да је образовање важно, да храброст и морал немају цену, да је емпатија важна као и људска правда и да је лепо васпитање важно. Донела сам да вам покажем мајицу коју сам ја носила пре 25 година. То је мајица отпора на којој су багер и стиснута песница. Децо, опростите мени и опростите својим родитељима што тада нисмо успели да изградимо бољи свет за вас. А што је још горе, дебело смо назадовали. Зато је потребна деконтаминација овог друштва од злих, покварених, подлих, неуких, необразованих, мало приучених, неначитаних, примитивних, похлепних и оних којима је лако јер никада нису били студенти. Устав Републике Србије гарантује вам слободу мишљења и изражавања и свако има право да подржава или не подржава било коју друштвену или политичку иницијативу, без обзира на своје радно место. Свака присила у том погледу представља озбиљно кршење основних људских права и принципа демократског друштва. Зато поштовани родитељи, просветни радници, васпитачи, радници јавних предузећа, не допустите да вас притискају и уцењују. Нема право на то нико и не дајте им то за право, јер тако храните децу понижењем, а то деца неће опростити. Многи се питају шта раде ова деца. Студенти су у блокади зато што траже владавину права, а пошто им је нису обезбедили очекујем да барем достојанствено оду са власти. Одавде бих дала подршку свим инжењерима Србије и поручила да је захтев из Пријепоља послат – истакла је Суада Шантић често прекидана громогласним аплаузима.
Потом је уследила и протестна шетња. Колона се кретала улицом Санџачких бригада до Поште, одакле су скренули у улицу Зоре Томашевић, потом у Валтерову где су ишли до зграде Музеја, а потом улицом Нијазије Мусабеговића стигли до почетне тачке код Дома културе. Скуп је протекао мирно и без инцидената, а организатори су ново окупљање најавили за седам дана на истом месту.
