By Под називом „Улема Сaнџака“ од Берлинског конгреса до распада СФР Југославије 1787 – 1990. године , у пријепољском Дому културе је промовисана књига др Надира Дацића. Књига која садржи око 600 имена и биографија верских службеника у протекла два века, представља драгоцен допринос културној и духовној историји Бошњака на овом подручју.
Грађу за настајање своје 19. књиге др Надир Дацић је годинама сакупљао изучавањем културно историјског наслеђа Бошњака на овом подручју.
Онда сам дошао на идеју да у једну збирку саберем биографије свих вјерских службеника – имама, муфтија, вјероучитеља, шеријатских судија који су у том периоду од 1878. године до распада Југославије 1990. године радили на овом подручју. Књига садржи 500 биографија имама, 60-70 имена је само поменуто јер нисам успио доћи до података о њима. Рецимо, наиђем на податак да се Бећир еф. Џака помиње као имам у џемату Росуље код Пљеваља 1921. године и никавих података више о њему нема, али сам и то записао, па можда ће се некад и о њему нешто више сазнати – истакао је на промоцији аутор књиге др Надир еф. Дацић.
Књига даје целовит преглед свих улема и верских службеника почев од Плава и Гусиња до Нове Вароши и Прибоја и обухвата период дуг више од два века у ком је верска интелигенција била доминантан облик интелигенције.
Књига је изнимно важна како за Пријепоље, тако и за целокупно подручје Санџака посебно за његову бошњачку популацију јер први пут доноси један најцјеловитији и лексикографски преглед свих муслиманских алима, вјероучитеља, исламских вјерских достојанственика од Аустроугарске до краја Југославије. Књига ће свима онима који је узму у руке, донијети читав низ нових и непознатих информација зато што је то један импресиван збир личности, њихових животописа, каријера, доприноса, социјалних и друштвених улога и крајње је интересантна и значајна и без ње не можете стећи ни приближну слику о стању и положају Бошњака на овим просторима – рекао је рецензент књиге проф. др Шаћир Филандра.
Поредећи значај и статус тадашњих имама, односно вероучитеља са данашњим временом, проф. Филандра сматра да се друштвени контекст променио, али није умањио њихов значај.
Не бих рекао да је њихов позив данас мање атрактиван, но некада прије. Они имају своју функцију с обзиром да се баве метафизичком димензијом наше егзистенције која постоји и увијек ће постојати. Наравно, јављају се друге врсте елита – економске, политичке, културне, али вјерска елита остаје константа с обзиром да је религија једна врста обиљежја нашег идентитета –додао је проф. др Филандра.
Књига је изашла у издању Научно-истраживачког института Ибн Сина из Сарајева у суиздаваштву Бошњачког националног вијећа.
