By Проблемом насиља према женама су се највише бавили онлајн портали (60% свих објава), затим штампани медији (34% свих објава), док су ТВ и радио станице знатно мање пажње посветиле овој теми (6% свих објава).
Медији су у 50 одсто случајева открили идентитет преживеле или жртве и њене породице, 40 одсто медијских објава је сензационалистички и стереотипно описивала насиље, преживелу и жртву. У 37 одсто медијских извештаја било је детаљних описа чина насиља или убиства.
У 10 одсто случајева се одговорност за почињено насиље пребацује са насилника на жртву, односно, кроз више од 1.100 објава, док се у 20 одсто медијских објава налазила информација којима се чин насиља оправдавао спољашњим околностима или личним особинама насилника.
Анализа показује да је готово трећина медијских објава садржала фотографије и видео записе који су на неадекватан начин приказивали насиље, преживеле или жртве и насилнике. Насловима медијских објава у 45 одсто случајева је прекршен кодекс.
Тек 17% медијских објава испуњавало је едукативну функцију (у виду описа феномена, превенције и начина заштите и подршке), а само 13% објава пружало је информацију о узроку насиља према женама који се огледа у неједнаким односима моћи између мушкараца и жена.
У 15% медијских објава користили су се изрази којима се умањује, односно исмева насиље и исказује директно неверовање преживелој/жртви.
У посматраном периоду, 14% медијских објава садржало је изјаве политичара и политичарки о проблему насиља према женама, а више од половина тих изјава су биле политизоване и представљале су вербалне окршаје између власти и опозиције, под велом заштите жена од насиља.
